Koji su to svetski klasici koji su u početku bili odbijeni i omraženi od strane izdavača?

“Ispale su mi oči od čitanja, i opet mi nije dosta. Što više čovek čita, to više shvata koliko mu je čitanje potrebno.“, Džon Adams

 

Knjige predstavljaju beg od stvarnosti. Pogotovo ako je ta stvarnost ponekad obojena trnjem i teškim trenucima. Onaj momenat kada se u toplini vašeg doma ušuškate i nanovo sprijateljite sa stranicama poznatog ili manje poznatog pisca, tu stvarnost prestaje i počinje nezaboravna avantura. Putovanje koje nas čini veselijim, gladnim znanja i ispunjenim lepim emocijama.

Da li možete ovog trenutka navesti 5 omiljenih knjiga koje u svakom trenutku možete čitati i preporučivati drugima? I sa druge strane – da li možete nabrojati romane od kojih ste u početku zazirali, ali su vas kasnije oduševili bez obzira na uvreženo mišljenje da su dosadni i pretenciozni?

Put do izdavača koji će u potpunosti shvatiti i poštovati jedno delo je popločan oštrim kamenčićima. I to je na početku. Pre nekoliko decenija i vekova, proces selekcije je umnogome bio drugačiji, a sami klasici koje danas obožavamo su tada bili potpuno nepoznati čitalačkoj javnosti.

 

“Knjiga je najtiši i najpouzdaniji prijatelj; najpristupačniji i najmudriji savetnik i najstrpljiviji učitelj.“, Čarls Eliot

 

Svake godine, ažurira se i te kako zanimljiva lista koja sadrži neke od naslova od kojih su u početku izdavači i kritičari kolektivno zazirali, a danas su planetarno prepoznatljivi. Štaviše, strastveni ljubitelji knjiga su uveliko upoznati sa funkcionisanjem aplikacije Goodreads koja predstavlja neku vrstu virtuelne biblioteke i kroz koju knjigoljupci mogu jedni drugima da preporučuju fantastične naslove i daju recenzije o istima. Pored mnogobrojnih opcija, čitaoci na kraju svake godine izdvajaju najomraženije i najvoljenije svetske klasike. Štaviše, za svaku od ovih knjiga postoje anegdote koje su izuzetno interesantne.Na listi najomraženijih klasika, između ostalog, našle su se i knjige poput: “Gospođa Bovari“, Gistava Flobera, zatim “Guliverova putovanja“, Džonatana Svifta, “Odvojeni mir“, Džona Noulza i “Mobi Dik“, Hermana Melvila. Da li ste znali da se za knjigu Životinjska farma, Džordža Orvela pripremala velika osuda od strane kritičara, jer je postojala velika bojazan oko izbijanja potencijalnih sukoba između SAD, Velike Britanije i tadašnjeg SSSR-a? Britanski ministar informisanja bio odlučno protiv objavljivanja te neobične knjige, ali se kasnije utvrdilo da je upravo on bio sovjetski špijun. Nabokova “Lolita“ i Tolkinova trilogija “Gospodar prstenova“ su tada bile izuzetno potcenjene da bi danas bile izuzetno tražene i popularne.

Sa druge strane, čitaoci se slažu da je svaki klasik priča za sebe i da nije takvog kvaliteta i ljubitelja koji njihov sadržaj poštuju, ne bi ni proglašavani klasicima. Među njima se nalaze naslovi poput voljenog gospodina Darsija i Elizabet u sagi zvanoj “Gordost i predrasude“, avanture američkih porodica u knjizi Ubiti pticu rugalicu, Dimin “Grof Monte Kristo“, “Zločin i kazna“ slavnog Dostojevskog, a čitaoci se slažu da će uvek postojati publika za Puzovog Sicilijanca i Kuma.

Šta, prema vašem mišljenju, opisuje jedna dobar klasik? Setite se samo koliko je Džoana K. Rouling prošla odbijanja pre nego što je postala osoba koja je ulepšala detinjstvo mališana širom sveta!

 

Izvori fotografija: www.pixabay.com