„Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?“

Srpska kulturna scena je sve, samo ne obična i regularna. Štaviše, obilje tolikog broja umetnika samo govori o činjenici da je njihov legat ono čime se možemo ponositi i da ćemo taj osećaj ponosa prenositi na buduće generacije. Uroš Predić je gospodin koji je obeležio čitavu jednu epohu, ne samo srpske, već i svetske slikarske scene.

 

Kako je ovaj umetnik svojim štafelajom obogatio srpsku baštinu?

 

Uroš je pored, takođe velikog Paje Jovanovića, najznačajniji srpski predstavnik akademskog realizma. Prošlo je više od 160 godina od njegovog rođenja, ali u amanet je ostavio nešto što je toliko neprocenjivo da će se decenijama unapred prepričavati. Svetski čovek i poliglota, Uroš je živeo i radio na relaciji Orlovat-Beč-Beograd. Provevši detinjstvo u banatskoj ravnici, shvatio je da svoj umetnički talenat mora da neguje, ne samo zbog talenta kao takvog, već zbog toga što ga je rad činio živim.

Njegova platna, raznobojni štafelaji, nenametljivi autoritet u svetu slikarstva i savremeni potezi kista su ga činili unikatnim. Stvarao je u vremenima kada se takva vrsta umetnosti nije u potpunosti shvatala i razumela, pa je tako do kraja svog života bio opravdao hvaljen od strane dokazanih kritičara i podržavan od publike koja je želela da uživa u njegovoj umetnosti. I bili bismo skromni kada ne bismo priznali koliko nas je kao naciju zadužio, stoga jedan tekst na našem blogu je samo sitnica u poređenju sa onim što je činio. Kako ćete prepoznati njegovo delo? Dovoljno je samo da se udubite u potrete koje je stvarao, kao i istorijske momente koje je uključivao, a najviše religijske detalje po kojima je ostao prepoznatljiv. Stoga, u određenom obimu bavio se ikonopisom i oslikavanjem ikonostasa, zbog čega se u potpunosti smatra poslednjim značajnim srpskim ikonopiscem. Bio je dugogodišnji predsednika Udruženja likovnih umetnika i dopisni član ‘Srpske akademije nauka i umetnosti’.

Njegov legat je neprikosnoven i pažljivo se čuva u poznatim domaćim i svetskim kulturnim institucijama. Sigurno ste imali prilike da uživo vidite i čuvenu Moravku, Nadurenu devojčicu, Veselu braću, Portret kraljice Natalije, Hercegovačke begunce, ali i one najprepoznatljivije slike – Siroče na grobu i Kosovku devojku koja se čuva u depou Muzeja grada Beograda.

I na kraju, postavlja se pitanje: U kojoj meri nas je zapravo zadužio ovaj veliki, srpski slikar? Da li će ga pamtiti buduće generacije? Na nama je da čuvamo ovo nasleđe koje po svim kriterijumima parira svetskoj baštini.

 

 

Izvor fotografija:

www.narodnimuzej.rs

www.wikipedia.org