Ubiti pticu rugalicu

Ovo je klasik ne samo američke, već i svetske književnosti. Vredi vraćati mu se iznova i iznova.

Knjiga koja je toliko obavezna u vašoj čitalačkoj rutini da je barem jedanput godišnje morate pročitati. I to sa razlogom. Ubiti pticu rugalicu je jednom rečju – bezvremeni klasik. Napisan je pre pedeset godina, a tema je i dan-danas aktuelna. Harper Li je za života napisala samo dve knjige, pored ove i Idi postavi stražara čija se radnja dešava 10 godina nakon Rugalice. Harper je dobila i Pulicerovu nagradu, a sa njom i onu jedinstvenu – Predsedničku medalju slobode za svoj doprinos književnosti.

Ova knjiga je odavno deo školske lektire u Sjedinjenim Američkim Državama, a uveliko se radi  na njenom uvođenju i u ostale delove obrazovnog sveta. Tema je istovremeno bolna i loša – rasna diskriminacija pogađa svakog od nas, a da toga nekim našim delom nismo svesni. Predrasude koje se sporadično ili ciklično javljaju u svakom društvu su kroz ovu knjigu napisane na toliko jednostavan, a opet inteligentan način.

 „Da bih mogao da živim s drugim ljudima, najpre moram da živim sa samim sobom. Jedino što se ne povinuje vlasti većine jeste nečija savest“, Atikus Finč.

Radnja knjige ‘Ubiti pticu rugalicu’ se dešava u jednom gradiću u Alabami. Taj gradić je specifičan upravo zbog njenih stanovnika koji ne prihvataju ljude drugačije od njihove boje kože, društvenog statusa, razmišljanja i materijalne moći. Skaut i Džem Finč, bezazlena deca koja su okružena osuđivanjima okoline, uvek staju u odbranu svog oca, Atikusa Finča, koji veruje u nevinost svog klijenta, osuđenog za napad na ženu.

Atikus je zapravo pravi primer bezgrešnosti koji veruje u pravdu, a svojoj deci nikada nije dao loš primer, štaviše – kroz celu knjigu njegova miroljubiva priroda dolazi do izražaja, čime se i roditelji-čitaoci svesno podučavaju u vaspitanju svoje dece. Naziv dela je simboličan do te mere, da ubijanjem ptice rugalice (koja je istovremeno asocijacija ne nešto nevino, lepo i prijatno) istovremeno znači i uništavanje svega onoga što je dobro u ovom svetu.

Nikada nikoga ne možeš stvarno da razumeš dok ne sagledaš stvari iz njegovog ugla, sve dok ne uđeš u nečiju kožu i malo ne prošetaš u njoj. I ovo je apsolutna istina. ‘Ubiti pticu rugalicu’ je knjiga kojoj se vredi vraćati, a koja nas često podseti na velike i značajne istine.