Boljšoj teatar: Veličanstvenost pred kojom zastaje dah

,,Ispred teatra Baljšoj ja sam te čekao satima, tvoj beli hrt berzoj je lajao pred vratima. Na minus dvadeset i šest, Moskva je tonula u san…ʻʻ

 

Snimljena pre tačno 36 godina, Bajagina Tamara je i dalje setna, ali lepa asocijacija na jednu rusku zimu, Tamaru koju Momčilo čeka i to ne bilo gde, već ispred jednog jedinog – Boljšoj teatra (Большой театр России). Ko god je nekad posetio Moskvu (turistički ili službeno) nije mogao da ostane imun na gracioznost i veličanstvenog ovakvog jednog zdanja. Svima je ovaj Teatar prepoznatljiv na ovaj ili onaj način: kroz filmove, knjige ili prepričavanja od strane prijatelja, roditelja i poznanika. Boljšoj predstavlja ponos i kulturnu svetinju Rusije, mesto koje je izrodilo toliko talentovanih pojedinaca i trupa koje su umetnost izdigli i promovisali na najlepši mogući način.

 

,,Ponekad padnem u euforiju na sceni i prosto osetim da se tu događaju neke stvari koje se ne događaju u sali za probe. Scena učini da čovek premaši svoje mogućnosti, da izvede i neke stvari koje ne očekuje od sebe.ʻʻ, Svetlana Zaharova

 

Međutim, istorija ovog mesta je bila i te kako burna. Osnovan je davne 1776. godine od strane kneza Petra Urusova kao privatna pozorišna kuća čiji je sadržaj bio namenjen samo aristokratiji. Sa naglim razvojem carske Rusije, kao i brojnih grana umetnosti, rasla je i potreba za obrazovanjem u svetu muzike i dramske umetnosti. Tadašnji Boljšoj je bio svetionik za isticanjem svakog pojedinca koji je želeo da na prirodan i postepen način doživi slavu i priznanje. Polako su se formirali brojni ansambli. Međutim, ovo pozorište je više od puke zgrade. Ono je svedok burne ruske istorije, jer kako su se menjali vladari, sistem i vrednosti, tako je i Boljšoj sa njima venuo, rastao i blistao u svom punom sjaju. Zbog toga je on jedan od simbola ruske tradicije i mentaliteta. U njemu se može najbolje doživeti raskošnost kompozitorskih umetničkih dela ili fantastičnost ruskih klasika. U prevodu Boljšoj znači Veliki što dovoljno govori o njegovom značaju za ovaj narod. Godine 2011. svečano je završena rekonstrukcija koja je predstavljala veliki umetnički i arhitektonski zalogaj za sve učesnike. Na samoj pozlati u glavnoj dvorani je radilo više od 150 specijalista, a prostor Teatra je dvostruko povećan jer se veliki broj probi obavlja ispod zemlje.

Danas, sa preko 2500 zaposlenih, Boljšoj predstavlja ruski hram opere i baleta. Najgracioznija labudica na svetu i apsolutna primabalerina ovog mesta Svetlana Zaharova je dovoljan dokaz koliko se talenat i upornost isplate u umetničkom svetu.

Život je kaleidoskop lepih iskustava i uspomena. Nadamo se da ćete (ukoliko već niste) posetiti rusku prestonicu i zaista se uveriti u fantastičnu moć kojom isijava Boljšoj. Takav doživljaj nema cenu. Dok ne dođe taj momenat, uživajte u retrospekciji Svetskog dana baleta 2019. godine i specijalu koji svake godine priprema i proslavlja upravo ovo moskovsko pozorište:

 

Izvori fotografija: www.wikipedia.com i https://www.bolshoi.ru/en/