Kulturni giganti | Matica srpska

Ono na šta možemo da budemo ponosni jeste upravo kultura i njeni sadržaji. Umetnost je u srpskoj istoriji bila uvek na ceni, uzimajući u obzir brojne ratne i društvene turbulencije. Stoički odolevajući sukobima, prevratima i socijalnim nepovoljnostima, brojne institucije su predstavljale svetionik nade. Među njima je i Matica srpska, najstarija srpska književna, naučna i kulturna institucija.

 

„Letopis Matice Srpske je književni časopis koji u čitavom svetu najduže, a bez većih prekida izlazi još od 1824. godine. Ovu tekovinu je stvorila upravo srpska kultura čime se i te kako možemo ponositi.“

 

Ona je sinonim za nešto što je postojano, stabilno i inspirativno. Osnovana je 1826. godine u Pešti, baš u periodu oslobađanja Srbije od petovekovne turske vlasti. Narodu je u tom momentu bila neophodna podrška, stub na koji može da se osloni, a da ne izađe iz kulturnog koloseka. Baš tada, kada se pojačalo negovanje nacionalnog identiteta, Matica srpska je na početku delovala upravo u smeru promovisanja srpske kulture u Evropi i ostatku sveta. Oko nje su se okupljali najobrazovaniji i najprosvećeniji ljudi. Baš zbog toga, Matica se može pohvaliti neverovatnom izdavačkom delatnošću. Sve je počelo od čuvenog Letopisa iz 1824. godine, a kasnije su ga pratile izdanja i edicije koje se pomno čuvaju. Potom, značaj ove institucije je porastao, pa se i od četrdesetih godina XIX veka aktivno radilo na razvoju nauke.

Ono na šta smo kao nacija posebno ponosni jeste Biblioteka Matice Srpske, dom nebrojenih i fantastičnih pisanih izdanja.

 

„Kako i koliko čitamo, takvi smo i toliki ljudi. Uzrastajući uz ono što čitamo, prepoznajemo se po tome kako čitamo. Istinsko čitanje je novi život reči, oživljavanje zaustavljenog daha sintakse, poistovećenje s drugim. Ono čini da delo postaje delo, dopuštajući, zapravo, da ono bude ono-što-jeste, oslobađajući ga, u potpunosti, od pisca.“, Selimir Radulović

Po uzoru Matice srpske osnovane su brojne Matice u okolini i susednim državama. Godine 1864. preseljena je u Novi Sad, a do dana-današnjeg broji preko 3000 saradnika, 7 naučnih odeljenja i 9 naučnih časopisa, značajne kapitalne projekte (Leksikon pisaca Jugoslavije, Srpska enciklopedija…), a smatra se i središtem srpske leksikografije. Ovo je samo delić stvaralaštva znamenja poput ovog, a dovoljno da uživamo u činjenici da je srpski prosvetiteljski rad i dalje plodonosan.

Predložite nam i vi o kojem kulturnom gigantu biste voleli da pročitate i saznate neočekivane anegdote koje su promenile istoriju tih mesta.

 

Izvori fotografija: https://www.maticasrpska.org.rs/