Kulturni giganti | Knjižara Geca Kon

Ne verujemo da postoji osoba koja ne voli šetnju kroz našu prestonicu. Štaviše, uvereni smo da svoju pešačku rutu ili započinjete u najpoznatijoj beogradskoj ulici – Knez Mihailovoj ili barem prolazite kroz nju. Široka i toliko omiljena predstavlja kaleidoskop raznih stanovnika u njoj: od šetača, turista, zanatlija, preko muzičkih zabavljača, prodavača šećerne pene, kokica i komšija koji sa prozora uživaju u svakodnevnoj vrevi.

Međutim, ova ulica krije jedno mesto koje sa broja 12 predstavlja utočište svim ljubiteljima istorije, lepih uspomena i papirnih pustolovina. U pitanju je jedna, jedina knjižara „Geca Kon“.

Sa razvojem tehnologijem i sve većim interesovanjem za istoriju našeg velegrada, sve više saznajemo neobičnih detalja koji se tiču umetnika i rodoljuba koji su se borili za neko bolje i lepše sutra. Geca Kon je bio dobrotvor kojeg ne smemo zaboraviti.

 

„Nema šarmantnijeg nameštaja od knjiga“, Sidni Smit

 

 

Ovaj strastveni poznavalac srpske istorije bio je književnik, knjižar i izdavač koji nam je u amanet ostavio nemerljivo bogatstvo. Iako se uz njegovo ime vezuju reči dobročinstvo, on je bio poznat po skromnosti, dobroti i poštenju. Pored njegove vile u Dobračinoj 30 sigurno ste prošli mnogo puta, a lepi izlozi na broju 12 privlače pažnju velikog broja turista i domaćih čitalaca. Čudni globusi, karte, mape, stara izdanja knjiga, miris drveta, zavojite stepenice i fantastične crno-bele slike Beograda su nešto što ćete prvo primetiti čim uđete u ovu knjižaru. „Napraviti biblioteku u kući, znači podariti joj dušu“ je princip kojeg se Geca držao tokom celog života. Skoro je objavljen i podatak da je ovaj neverovatni stvaralac izdao ukupno 2.766 knjiga, a u svom krugu prijatelja imao je velika imena: Jašu Prodanovića, Branislava Nušića, Slobodana Jovanovića, Miloša Crnjanskog i mnoge druge.

 

„Od svoje zarade on je više nego iko pomogao domaću književnost. Piscima čije knjige nisu najbolje išle davao je pristojne honorare, kao i siromašnim, da bi mogli nesmetano, oslobađajući se napornog novinarskog rada, da ostvare zamišljena književna dela.“, književnik Božidar Kovačević o Konovom dobročinstvu

 

Nažalost, kako to obično biva, rat je sve učinio bespomoćnim. Geca je odbio da napusti Srbiju, ali je bio prinuđen da se 6. aprila kada se desilo bombardovanje Beograda preseli u Vrnjačku Banju odakle je ubrzo bio uhapšen. Njegova celokupna imovina je zaplenjena, ali je srećom veći deo književnog fonda prebačen u bečku biblioteku.

Iako je danas pretvorena u Izdavačku kuću „Prosveta“ ovaj kulturni gigant se stameno ponosi ostavštinom i istorijom koju je ispisao jedan požrtvovani knjižar, čovek koji je verovao da pisana reč može promeniti svet, samo ako dovoljno verujemo u čuda. Prilikom sledeće šetnje kroz Knez Mihailovu slobodno posetite ovaj neverovatni knjiški kutak. Verujemo da ćete se oduševiti.

 

 

Izvori fotografija:

www.wikipedia.com

www.istorijskizabavnik.rs

www.vreme.com