Heroine jednog doba | Mileva Marić Ajnštajn | Repertoar
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

Heroine jednog doba | Mileva Marić Ajnštajn

| Sanjalica | 0 komentara
Heroine jednog doba | Mileva Marić Ajnštajn

Srpska istorija je jednom rečju – antologijska. Toliko kompleksnih događaja i dešavanja su nas obeležili. Međutim, pojedinci su ti koji su svojim postojanjem i zaslugama obojili čitavu jednu epohu i vreme za neke buduće naraštaje. Mileva Marić je jedna od njih. Štaviše, ovakva heroina će zauvek ostati upamćena ne kao žena velikog Alberta Ajnštajna, već kao naučnica britkog uma i žena velike hrabrosti i požrtvovanosti.

 

Ko je bila Mileva Marić?

 

Naučnik, fizičar, matematičar ili istraživač? Zapravo, sve zajedno. Ona je bila ta koja je sa lakoćom sve moguće naučne verovatnoće pretvarala u formule i teorije. I to joj je išlo fantastično. Rođena je daleke 1875. godine u vojvođanskom gradiću Titelu, u bogatoj porodici Marić, od izuzetno cenjenih i poštovanih roditelja i ambicijom koja je prevazilazila sve granice. Iako rođena sa deformitetom kuka i leve noge, to je nije sprečavalo da svoju inteligenciju i beskrajnu upornost preokrene u svoju korist.

 

 „Mi smo Ajnštajn – jedna stena, jedan kamen.“ – Mileva Marić Ajnštajn

 

Obrazovanje je njenoj porodici bilo izuzetno važno, a sama Mileva je svoje radne navike prenela i u školske klupe. Bila je đak generacija, prošla kroz Kraljevsku srpsku školu u Šapcu, a potom i školovanje na Državnoj politehničkoj školi u Cirihu kao jedina žena koja je tada svojevremeno studirala. Sa studija medicine prelazi na studije fizike i matematike i čini se da joj je samo nebo bilo granica. Tu upoznaje mladog Alberta, a kao njegova prva velika ljubav, postaje mu istovremeno i prva ozbiljna kritičarka i neko ko mu je davao vetar u leđa. Mnogi će reći da je od njegove internacionalne slave ostala duboko zaklonjena njegovom senkom. Iako oboje fascinirani mehanikom, astronomijom i kretanjem atoma, Mileva se u potpunosti predala porodičnom životu i ulozi autoritativne majke koja je uspešno nadomestila oca svojoj deci.

Buran odnos između njih dvoje nije ostao nezapažen i čini se da se sve više uz Milevino ime prisvajao atribut nepriznatog genija. Štaviše, Ajnštajn je jednom rekao za Milevu da je to stvorenje koje je jednako, snažno i nezavisno poput njega.

I nakon njegovog internacionalnog uspeha, ona je i dalje ostala brižna majka, bivša supruga koja je uvek bila kraj njega, a pre svega žena neopisive unutrašnje snage i neverovatne inteligencije. Njeni matematički dokazi i zalaganje za nauku su je postavili na pijedestal među damama koje su zadužile srpsku istoriju i nauku. Na nama je da Milevu čuvamo od zaborava, a u prilog tome govore brojna štiva, kao i video forme posvećene samo njoj. Mi vam, između ostalog, preporučujemo fantastičan serijal pod nazivom Genije u produkciji Nacionalne geografije, u kojem se opisuje život, uspon i pad ovog para koji je i posle svega ostao povezan nevidiljivim stegama.

 

 

 

Izvori fotografija:

www.wikipedia.com

www.profimedia.com

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

© 2019-2024 | Repertoar RS BlogSitemap