Heroine jednog doba | Draginja Draga Ljočić

Zvali su je (a i dalje je aktuelan ovaj epitet) ženom ispred svog vremena i jednom od najinteresantnijih ličnosti u srpskoj istoriji. Ona je prvenstveno prva žena lekar, pa potom i prva srpska sifražetkinja. Upoznajte Draginju Dragu Ljočić.

 

Savremeno društvo je u manjoj ili pak većoj meri upoznato sa doprinosima Srpkinja koje su zadužile civilizaciju svojim prisustvom i kompetencijama. Jedna od njih jeste i naša Draga Ljočić, dama koja je uspela nešto što tada, u takvom patrijarhalnom društvu nije bilo moguće.

 

Ona je, između ostalog, i prva srpska sifražetkinja, osoba koja je ponosno predvodila bitku za sva ženska prava, kulturu, elokvenciju i zdrav razum. Učestovala je čak u 4 rata, sa ranjenom i desetkovanom vojskom je prešla Albaniju, što bi trebalo da bude dobar pokazatelj njene neumorne snage i hrabrosti, kao i dokaz u kojoj meri je tada bila ravnopravna sa muškim polom. Bez obzira na pretrpljene nepravde.

 

Njen život, a pogotovo karijera su vredni divljenja. Rodoljublje se povezuje sa Draginim imenom, ali ipak najviše njena borba za ispravno. Srbija u to vreme nije htela da prihvati ženu lekara, čak i pored njene stručnosti i visokog obrazovanja. Prevashodno, bila je doktor medicine sa diplomom univerziteta u Cirihu, a i njen čin ratnog poručnika joj nisu obezbedili da se zaposli u državnoj službi i to u svojoj struci. Tokom cele profesionalne karijere, doživljavala je neprijatnosti, osuđivanja i predrasude. Zbog činjenice da je tada postojalo skoro osamdeset lekara, nisu se mogli iskoreniti mizogeni stavovi društva. Držala se devize da “kompetencije i moralne vrednosti moraju biti jedini uslov za zapošljavanje“.

Nisu uspele da je slome nepravde, već je svoj rad za zdravlje svih ljudi započela kroz privatnu praksu, a ubrzo je postala i član Srpskog lekarskog društva, a u borbi sa vetrenjačama ostala je i zapamćena onog momenta kada je daleke 1904. godine osnovala “Materinsko udruženje“ sa ciljem da stane velioj smrtnosti odojčadi i zbrinjavanjem napuštene dece.

Njena humanost i dobrota su je doveli do toga da nakon mnogo godina borbe postane prvi predsednik Društva beogradskih ženskih lekara. Imala je skladan brak pun ljubavi, ostavivši iza sebe petoro talentovanih klinaca na koje je prenela njen altruistički duh i snalažljivost.

Ovo je samo delić onoga što je ova velika žena uradila za srpsko društvo. Ne da bismo ovo imali u vidu zarad opšte kulture, već i onog unutrašnjeg osećaja ponosa i borbe za bolje sutra.

 

 

Izvor naslovne fotografije: wikipedia.com