U svetu postoji jedno carstvo

…u njemu caruje drugarstvo. I to ne kakvo, nego Kockicino. Jednog jedinog Branka Milićevića Kockice. Zato se svake godine 29. novembar obeležava i zaista u bukvalnom smislu – kao sveti datum. Baš tog dana, pre 46 godina emitovana je prva epizoda kultne dečje emisije “Kocka, kocka, kockica“. Serija je emitovana od 1974. do 1994. godine i ponovo 2005. godine i upravo je njen “dirigent“ Branko Kockica prva asocijacija na detinjstvo.

Ukupno je snimljeno preko 250 epizoda ove emisije. I čini se da nije bilo dovoljno. “U svetu postoji jedno carstvo“ je ubrzo postala himna mnogih generacija i nešto što nas ujedinjuje u teškim vremenima. Zašto je baš prva epizoda emitovana 29. novembra? Taj datum je simbolično izabran kada su mališani svečano stupali u pionire. Za sve tadašnje Beograđane važan događaj se desio i 1977. godine kada je otvoreno pozorištance Puž, koje već punih 40 godina uveseljava veliki broj generacija.

 

,,I sad već, evo, mogu da kažem, “tatatatira“ je nešto kao kliktanje čavki kada polete. To je bilo naše kliktanje kada prolazimo kroz prirodu. To gotovo neverbalno izražavanje raspoloženja moglo bi da se prevede kao: “Veselo trčkamo“. Danas je to postao znak prepoznavanja i znači: “Mi smo ista generacija i imamo zajedničko nešto lepo.“, Branko Kockica

 

Naime, redakcija obrazovnog programa Televizije Beograd je 1972. godine započela istraživanje po vrtićima želeći da dobije uvid od najiskrenijih svedoka – dece o tome kakav sadržaj na malim ekranima bi ih činio srećnim, a da taj sadržaj ima edukativno-zabavnu notu. Samo prva epizoda je pripremana godinu dana, gde je prvi urednik bio Ljubiša Bogičević, a scenarista Ljubiša Đokić.

Svaka epizoda je beskrajno zabavna. Branko je imao ulogu vaspitača koji je sa svojim drugarima – decom imao lep odnos, a kolektivni pozdrav “tatatatira“ znači da su za taj dan ispunili zajedničku misiju. Svaka emisija se bavila određenom temom, sa akcentom na prirodu, ponašanje, društvo, porodicu i prijatelje. Istovremeno su se kroz epizode pojavljivala velika imena iz sedme umetnosti, muzike i književnosti. Uvek pun mudrosti, i danas ostaje mlad duhom i željom da najmlađe putem teatra usmeri na pravi put i vrednosti.

Nekako smo se u poslednje vreme poistovetili sa izjavom: “Kroz prostor i kroz vreme, dan za danom pred kockastim ekranom“. I čini se da nam fali kvalitetan sadržaj koji će nas barem na kratko katapultirati u naše bezbrižno detinjstvo. I možda nam fali malo Kockicine mudrosti.

A možda nam je potrebna sopstvena mudrost kako bismo uživali u onome što nas čini srećnim. Zato, pogledajte ponekad pokoju Kockicinu epizodu, podsetite se kako je bezbrižnost nekada nosila Brankovo ime.

 

 

 

Izvori fotografija:

www.rts.rs

www.bizlife.rs