Tihi vođa muzičkog podijuma

Da li ste se ponekad za neka određena zanimanja zapitali zašto ona postoje? I zbog čega? Toliko su većini nepristrasnih posmatrača ona nedokučiva, da baš zbog toga postaju nerazumljiva. Međutim, toliko su divna, jednostavna i postoje sa razlogom. Posao dirigenta često ume da nas baci u rebus i on je baš takav – divan, jednostavan i praktičan. Saznajte u nastavku teksta i zašto.

Na pitanje: “Šta radi dirigent?“, niko sa sigurnošću ne može dati najtačniji odgovor ukoliko nije muzički potkovan takvom vrstom znanja. Međutim, svi su upoznati sa činjenicom da je ovo jedno od najplaćenijih i najeminentnijih zanimanja na svetu. A neki bi rekli da je sve to zbog mahanja ruku. Bez dirigenta muzička kompozicija ne bi bila smislena i ritmična. Dirigent povezuje izvođače sa muzikom, on je vođa orkestarskog spektakla. Do kraja 17. veka, dirigovalo se isključivo rukama, kako je muzika postala složenija, javila se potreba za štapićem.

Možda na prvi pogled besmisleno mahanje ruku, zapravo ima svoje značenje. Note nekog muzičkog dela su zvezda vodilja dirigentu koji usmerava orkestar da te note dobro prenese kroz instrumente. Desnom rukom dirigent kontroliše tempo ili ti brzinu izvođenja neke sekvence, dok levom rukom pokazuje jačinu tona, odnosno da li će ona biti jača ili sporija. Takođe, u zavisnosti od prirode kompozicije, dirigent će štapićem usmeravati orkestar. Ako su u pitanju snažni tonovi, to se vidi po dirigentovim odsečnim pokretima, a ako je u pitanju nežna, romantična kompozicija, isto tako tanani pokreti štapićem se mogu primetiti.

 

Neki od najpoznatijih svetskih dirigenata jesu i Valeri Gergiev, Gustavo Dudamel, Arturo Toskanini, Seiđi Ozava, Gabrijel Felc, Muhai Tang, Ser Sajmon Retl i drugi. Međutim, jedan od najcenjenijih, sa bogatom muzičkom karijerom jeste upravo Zubin Mehta.

 

Fantastičan u svojoj profesiji i načinu dirigovanja, maestro Zubin Mehta je možda čak i najpoznatiji dirigent na svetu. Indijskog porekla, vodio je orkestre širom sveta. Čak pet puta je dirigovao Bečkim Novogodišnjim koncertom, a veliko prijateljstvo izgradio je i sa Beogradskom filharmonijom koju je predvodio osam puta. Prvo gostovanje je imao davne 1958. godine.

I za kraj, pogledajte priču koja traje – maestro koji je Beogradsku filharmoniju odveo do neslućenih visina. Sam je jednom prilikom izjavio da ovaj orkestar ima svoju dušu gde svaki član daje svoje srce u muziku koju izvodi na instrumentu. Evo kako to zvuči u nastavku:

 

Izvor fotografije: pixabay.com