Zbog čega su jorgovani simbol hrabrosti i borbe jedne žene?

Za neke istorijske ličnosti čujemo tek posle mnogo godina, pa čak i decenija kada njihova dela postanu poznata široj javnosti. Sa druge strane, o nekim ljudima saznamo iz knjiga koje nam otkriju burno putovanje i nepredvidive situacije. Knjiga Jorgovan uvek cveta posle zime nije samo još jedno štivo koje ćete zdušno pročitati i sutra zaboraviti o čemu ste čitali. Da nema ovakvih knjiga, naše društvo bi bilo uskraćeno nekih lepih i manje lepih situacija sa kojima smo se srodili u momentu uživanja u ovakvim delima.

Kada je američka novinarka Marta Hol Keli krenula u ovo neverovatno putovanje, verovatno ni sama nije bila svesna šta će sve otkriti. Skoro 10 godina je obavljala istraživanje o jednoj ženi, pravoj istorijskoj ličnosti koja je po svim kriterijumima bila vanserijska heroina. U pitanju je Kerolajn Feridej, dama zbog koje je svet bio mnogo lepše mesto.

Mislićete da je ovo još jedan roman o Drugom svetskom ratu i da je ta tematika već dovoljno izlizana. Ovoga puta ćemo demantovati tu tvrdnju. Originalnim nazivom Lilac girls, knjiga već intuitivno govori o nečemu što će na prvo čitanje biti slatka priča, međutim, ime simbolično govori o borbi. Unutrašnjoj borbi, ludačkoj želji za preživljavanjem i verovanju u ideale i ljubavi koja pokreće svet. U epicentru dešavanja su tri žene, nesvesno povezane istim nesrećnim vremenom i sličnim ljudima. Kerolajn Feridej, Kasja Kuzmjerčik i Herta Oberhojzer se susreću sa stravičnim licem rata. I svaka je propatila. Međutim, jedna od njih je isijavala verom, hrabrošću i nadom.

O Kerolajn Feridej smo na našim prostorima vrlo malo znali, štaviše, ova knjiga nam je pružila bolji uvid o životu ovog sjajnog filantropa i altruiste. Njujorškom društvu je bila poznata kao uspešna brodvejska glumica, ali volja da pomaže drugima je prevazišla svaku umetničku karijeru. Zaposlila se u Fransuckom konzulatu čija misija je bila pomaganje francuskim doseljenicima i slanje humanitarne pomoći širom sveta. Ovo mesto je naročito dobilo na značaju kada je rat podelio svet na one loše i one dobre. Kerolajn je bila više od puke pomoćnice. Ona je bila simbol nade i hrabrosti jer je učinila nešto po čemu je i decenijama kasnije prepoznatljiva. Tokom pisanja ove knjige, Marta je putovala u Francusku i Poljsku kako bi od istoričara i brojnih još uvek živih svedoka dobila još bolje uvide o ovoj fascinantnoj ženi i filantropu. Kerolajn je nakon završetka rata pokrenula čitav niz događaja nakon kojih su javnosti bile približnije strahote žrtava jedinog ženskog logora u svetu – Ravensbriku. Feridejeva je aktivno pomagala siročadima i ženama iz Poljske koje su u ovom paklu bile podvrgnute eksperimentima i simbolično nazvane “pokusnim kunićima“. Uspela je da ih dovede u Ameriku i pruži im najbolju moguću medicinsku negu za fizički i mentalni oporavak. Aktivno je skupljala sredstva za njihov put i smeštaj.

Tokom ovog putešestvija, njen dom u Konektikatu postao je omiljen mnogim gostima, a danas je ovo jedno od najposećenijih turističkih atrakcija okruženo jorgovanom i toplim emocijama.

Kerolajn je mnogima bila najbolji prijatelj. I za života će biti voljena zbog svoje plemenitosti. Ova knjiga nas je naučila da su postojale dame koje su se trudile da život olakšaju i ulepšaju svima onima kojima je ta pomoć bila neophodna.

 

 

Izvori fotogafija:

www.laguna.rs

www.wikipedia.rs

www.marthahallkelly.com