Vilinski čarobnjak i najpametniji filolog na svetu: Džon Tolkin

„Gde ima života, ima i nade.“, Dž. R. R. Tolkin

 

Tako je govorio jedan od najvećih književnika na svetu. Zapravo, Dž. R. R. Tolkin je bio u tolikoj meri talentovan, da je teško nešto posebno izdvojiti iz njegovog opusa koji je fantastičan. Smatrao je da i najmanja osoba može promeniti tok budućnosti. Tolkin je to za života uradio. Naklon i divljenje su samo delić gestova koje zaslužuje ovaj umetnik, ali ćemo se osvrnuti na one najzanimljivije činjenice s obzirom na to da je svaki septembar obeležen slavljenjem njegovog lika i dela. Nama, koji nismo sa engleskog govornog područja on je prepoznatljiv kao kreator (možemo s pravom reći) najbolje i najpoznatije trilogije Gospodara prstenova i njenog prethodnika – Hobita. Međutim, na prvom mestu je bio profesor jezika (najomiljeniji na univezitetu Oksford), a potom pisac.

Još od malih nogu interesovali su ga jezici, a u prilog tome govori i činjenica da je tečno pričao dvocifren broj jezika. Međutim, njegov specifičan pristup lingvistici bio je krajnje kreativan. Naime, izmislio je ukupno 14 jezika, pa je jedan od glavnih uzroka nastanka Gospodara prstenova bila njegova želja da ih upotrebi na pravilan način.

 

„Sve što treba da odlučimo jeste šta da radimo sa vremenom koje nam je dato.“, Dž. R. R. Tolkin

 

Jedna od anegdota govori o tome da su mnogi njegovi ljubitelji smatrali da se inspiracija za najomiljeniju književnu trilogiju Tolkinu javila dok je ocenjivao radove svojih studenata. Kada je naišao na prazan papir jednog svog učenika, na njemu je napisao hobit, a prva rečenica koju je napisao je ona nama dobro poznata: “U jednoj rupi u zemlji, živeo je hobit.“ Njegovo drugo ime je genijalac jer je uspeo da smisli toliko jedan komplikovan, neverovatan i maestralan svet zmajeva, hobita, vilenjaka, orki i magije u kojem je svaka sitnica imala svoj smisao, a u čije junake smo se na prvo čitanje i gledanje vezali.

 

U kakvoj su vezi kvenijski, sindarinski i njegova žena Edit?

 

Malo pomalo, čovek otputuje daleko. I ove krilatice se Tolkin držao za života. O tome koliki je velemajstor govori i činjenica da je osmislio sopstveni vilinski jezik na kom se dopisivao sa svojom ženom Edit. Njih dvoje su zajedno izmislili sindarinski i kvenijski, dva vilinska jezika koja su samo njih dvoje mogli da razumeju i vole. Toliko ju je voleo i poštovao da mu je poslužila kao inspiracija za karakter Lutjen iz Silmariliona.

Za njegovu pojavu se vezuju brojne priče, od toga da je dolazio na kućne žurke obučen kao polarni medved, do toga da je svoje studente smatrao čudacima jer svako ime i prezime povezivao sa likom u njegovim knjigama. Zbog toga je bio poseban.

Šta vam se najviše sviđa iz opusa ovog genija? Sigurni smo da nećete ostati imuni na celokupno njegovo stvaralaštvo jer je bio redak primer genijalnosti u moru istovetnosti.

 

Izvori fotografija:

www.wikipedia.org