Vila iz snova dočekala svoju stogodišnjicu

,,Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor.“

 

Ove, 2019. godine, tačnije ovog još jednog miholjskog leta obeležavamo stogodišnjicu (tačnije, 110 godina) najlepše ljubavne pesme srpske poezije – Santa Maria della Salute. I čini se da je ovo jedna od najpotresnijih, a istovremeno i najdivnijih ljubavnih priča za koju Srbija zna u potpunosti ili barem deo nje.

Lazina samouverena ličnost, beskrajna harizma, a neosporno i talenat za književnost i dan-danas čine veliku enigmu za brojne istoričare, kulturologe, pozorišne i dramske znalce. Pogotovo zbog činjenice da Lazinu “pesmu nad pesmama“ još uvek niko nije dostojno prikazao na daskama koje život znače. Valjda je toliku tugu, zanesenost ljubavlju i neosporivu žalost teško i verodostojno prikazati. I dalje se po kuloarima prepričavaju prave verzije odnosa između Lenke Dunđerski i šarmantnog Laze Kostića. Čak i uzimajući u obzir činjenicu da je Kostić bio stariji od Jelene punih 29 godina, to ga nije sprečilo da potajno mašta o njoj, ali svestan koliko je njihova ljubav bila nemoguća beži u Krušedol i tamo pokušava da pronađe mir. Upoznaje Julijanu Palanački, domaćinsku ženu, pune toplote, nežnosti i stupa u brak sa njom.

Dva meseca nakon njegove ženidbe, Lenka tragično umire od tifusne groznice. Večno proganjan krivicom i grižom savesti, odlučuje da je pronađe makar u stihovima. Posvećuje joj pesmu od koje bi i kamen zaplakao, istovremeno tešku, lepu, otrežnjujuću i žalosnu. Nazvao ju je labudovom prozom, svedokom platonske ljubavi koja se i danas zdušno prepričava, peva i govori.

I čini se da su Lenka Dunđerski i Julijana Palanački Lazina dva ogledala, dve strane koje čine balans Kostićeve ličnosti. Jedna mu je predstavljala nemir, odraz kreativnosti i nadahnuća, a druga mu je pružala mir i osećaj da je kod kuće, svoj na svome. I da nije bilo njih, srpska poezija ne bi bila među najkvalitetnijim i najlepšim na svetu.

Koliko je voleo Lenku, u prilog govori činjenica da je nakon svoje smrti, 1910. godine ostavio testament i naredbu da se svake godine u Krušedolu na dan smrti vile iz snova očitava molitva za spas njene duše.

 

,,Dođe mi u snu. Ne kad je zove

silnih mi želja navreli roj,

ona mi dođe kad njojzi gove,

tajne su sile sluškinje njoj.

Navek su sa njom pojave nove,

zemnih milina nebeski kroj.

Tako mi do nje prostire pute

Santa Maria della Salute.“

 

 

Izvori fotografija: wikipedia.com i opušteno.rs