Diva srpskog glumišta je oborila sve rekorde

I verujemo da će tako nastaviti. Divna i jedinstvena Branka Veselinović ove godine je napunila 101 godinu. Najnovija vest je ta, da je 18. septembra, dva dana nakon njenog rođendana primila nagradu za životno delo “Mali princ“.

Kao najstarija srpska glumica i diva jugoslovenskog stvaralaštva, i dalje pleni beskrajnom dobrotom i harizmom. Nekadašnja međunarodna ambasadorka Unicef-a pravi je primer kako treba živeti, doživeti i uživati u istom tom životu. Pogotovo ako su ljubav i humanost pokretač svega. Publika će je, između ostalog, uvek upamtiti kao deo nezamenljivog tria koji su pored nje činili Mija Aleksić i Čkalja u sklopu već sada antologijske emisije “Veselo veče“ koja se prvi put emitovala 6. marta 1949. godine na Radio Beograda.

 

“Dobrotu treba nesebično deliti. Ja sam svoju nasledila od porodice, pre svega od roditelja. Odrasla sam u veri, ljubavi, pažnji, toplini i s vremenom sam naučila kako to da podelim sa drugima, jer se život sastoji od dubokih istina, radosti i tuge. Važno je voleti ljude. Ako ne umete da praštate, naučite. Prevaziđite povređenost i nastavite dalje.“

Iza sebe ima 80 godina glumačkog staža, 64 godina bračnog, više od 100 odigranih pozorišnih predstava, više od 50 televizijskih serija i filmova. Sa suprugom je osnovala Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć invalidnoj deci. Pored nebrojenog broja primljenih nagrada, plaketa i priznanja, na svoj 101. rođendan, svečano je primila i Nagradu za životno delo “Mali princ“, koju dodeljuje Međunarodni festival pozorišta za decu za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu.

Ona je žena sa svilom od duše. Barem ju je tako nazvao čika Ljubivoje Ršumović. Kada neko isijava dobrotom, znači da je uspeo u životu. Barem smo za nju sigurni da je mnogima predstavljala i predstavlja svetionik čije svetlo prate u tamnim vremenima. Za kraj, pročitajte delić mudrosti ove vanvremenske dive:

“Ako si sam, razgovaraj sa fotografijama svojih dobrih prijatelja. Ili razmišljaj glasno. Ja recitujem, a još uvek čitam bez naočara. I svakog dana radim gimnastiku, istežem se, čitav dan mi je ispunjen. Ne dozvoljavam da mi se život svede na doručak, ručak i večeru, i to isto kažem i starima u domovima penzionera kada ih obilazim. Važno je živeti bez zavisti, sujete, biti umeren u svemu i voleti ljude.“

 

Izvori fotografija: Wikipedia.com, Luka Šarac