Kulturni giganti | Biblioteka grada Beograda

Beograd je jedna nezasita, kulturna oaza. Kulturna u svakom obliku i pogledu. I prva pomisao na našu prestonicu jeste Knez Mihailova ulica. Celom svojom dužinom. Međutim, jedan stameni entitet spaja sam kraj ove beogradske kaldrme i početak naše najomiljenije srpske tvrđave Kalemegdan. U pitanju je Biblioteka grada Beograda, koja je ove godine oduvala 90 svećica. Malo li je?

I nakon 9 decenija, ovo mesto je jedno od najpopularnijih i najvoljenijih kulturnih zdanja. Evo i autorka teksta to tvrdi. Isto tako će vam potvrditi da ova ustanova pažljivo neguje kulturu čitanja koje je na našu veliku sreću iz godine u godinu sve popularnije. Istorija Biblioteke grada Beograda je istovremeno i deo kulturne istorije Beograda, koja je toliko bogata i fantastična u svakom svom obliku i formi. Davne 1827. godine, knjigovezac Gligorije Vozarović je otvorio prvu knjigovezačku radnju u prestonici. Prva beogradska čitaonica je otvorena baš u zgradi današnje najstarije osnovne škole – kralj Petar I kada je čitanje u njoj bilo besplatno, ali se za pozajmljivanje plaćala kaucija. Marija Ilić Agapova je prva bibliotekarka koja je potpuno sama u ulici Kralja Petra 26 opremila modernu gradsku biblioteku. Tada je upisano 1898 članova, a sve više mladih je hrlilo da uživa u najnovijim izdanjima časopisa i popularnih publikacija.

Čak i posle teških ratova, želja za čitanjem se nije umanjila, kada je ujedno kreirana i jedinstvena mreža popularnih biblioteka. Na današnjoj lokaciji, pre današnjeg zdanja biblioteke 1867. godine nalazio se najmoderniji i najreprezentativniji hotel Srpska kruna u kojem su se, između ostalog, tri puta nedeljno održavali gala koncerti. Danas, 90 godina kasnije sve se promenilo, ali je ova zgrada ostala mesto kojem se svi vraćaju. Kao spoj modernog i tradicionalnog, danas ona predstavlja najveću pozajmnu biblioteku u Srbiji koja raspolaže fondom od oko 2 miliona knjiga i ima više od 150 hiljada čitalaca. U sklopu nje se pored glavne zgrade i dva odvojena dečja odeljenja, nalazi i 14 opštinskih biblioteka sa 70 ogranaka. Vrlo često ćete naići na organizovane tribine, promocije knjiga, koncerti i izložbe. Ovo je ujedno i sadržaj koji oslikava jedan kulturni duh i želju da sve lepo i emancipovano bude sačuvano na jednom mestu.

Dokle god postoji pisana reč, postojaće i oni koji će tu reč čuvati i diviti joj se. Da li ste već imali prilike da posetite ovo zdanje u knez Mihailovoj 56 ili ste već uveliko njen član?

 

Izvor fotografija:

www.bgb.rs