Književna boemija | Lečenje Šopenhauerom

“Ako o svojoj tajni ćutim, ona je moj zarobljenik; ako dopustim da mi sklizne sa jezika, ja sam njen zarobljenik. Drvo ćutanja rađa prodove mira.“, Artur Šopenhauer

 

Dok je ova recenzija bila u procesu nastajanja, u pozadini se čula umirujuća i topla kompozicija Evelin Stajn – Quiet Resource. I ova muzika je idealna za čitanje jednog od najkvalitetnijih romana savremene proze – Lečenje Šopenhauerom, Irvina D. Jaloma.

Za života vam kroz ruke prolaze knjige sa različitom tematikom i neočekivanim krajevima. Međutim, ova je bila pravo i sjajno osveženje u moru istovetnih sa predvidivom radnjom. Za Irvina D. Jaloma se kaže da je najbolji pisac među modernim psihoterapeutima, jer je spojio nespojivo – obrnuo je uloge pacijenta (filozofa) i lekara (psihoterapeuta), ali na jedan potpuno inovativan način. To je uradio u svom bestseleru Kad je Niče plakao u kojem razmatra kako bi terapija izgledala da je izmislio Niče, filozof-pesnik, a ne Frojd, lekar-naučnik. Irvin je jedan od najcenjenijih, živih psihoterapeuta, a kao počasni profesor psihijatrije na Univerzitetu Stanford predstavlja zvezdu vodilju mnogih kako studenata, tako i profesionalaca. Kako sam kaže, u adolescentskom dobu je razvio ideju koje se do dana današnjeg drži, a to je: pisanje romana smatra nešto najbolje što osoba može da radi u životu. Tokom svoje bogate karijere, imao je dva velika, paralelna interesovanja: grupnu terapiju i egzistencijalnu terapiju. Međutim, knjiga Lečenje Šopenhauerom mu je, između ostalog, poslužila da obradi teme poput: funkcionisanja grupne terapije, kako svest o smrti utiče na način života, kako su Šopenhauerov čudan život i značajna lična patologija uticale na njegove filozofske zaključke i kako filozofija uopšte i filozofija Artura Šopenhauera može uticati na praksu psihoterapije.

 

“Ako ne želimo da budemo igračka svakog nitkova i predmet izrugivanja svake budale, pravilo je da budemo rezervisani i nedostupni.“, Artur Šopenhauer

 

Knjiga kao takva je remek-delo. U centar stavlja čuvenog psihoterapeuta Džulijusa Hercfelda koji se nakon loše prognoze svog zdravstvenog stanja suočava sa brojnim preispitivanjima. Odlučuje da potraži Filipa Slejta, seksualnog zavisnika kojem Džulijus nije uspeo da pomogne pre mnogo godina, ali koji sada tvrdi da ga je jedino izlečilo pesimistično učenje nemačkog filozofa Artura Šopenhauera. Kroz ceo roman, grupna terapija dobija svoj smisao, a sve više se formira ona šira i dublja slika o Arturu. On je bio ozbiljan mizantrop. Arogantan, tajanstven, asocijalan i onaj koji je tvrdio da relativna sreća potiče iz tri izvora: šta neko jeste, šta ima i šta predstavlja u očima drugih.

Tokom čitanja bićete obuzeti tuđim postupcima i razmišljanjima, da ćete sebe početi da preispitujete. Javite nam utiske, jer ne verujemo da ćete ostati ravnodušni ovim biserom moderne književnosti.

 

Izvori fotografija: wikipedia.com, privatna arhiva