Jedan je jedini i samo naš Ben Akiba!

„Na pozornici se prvo digne zavesa pa se tada odigrava drama. U životu to drugačije biva: prvo se odigra drama, pa se onda podigne zavesa.“, Branislav Nušić

 

Za života je tvrdio da zaista postoje ljudi koji se više raduju tuđoj nesreći, nego svojoj sreći. I čini se da je time zacementirao poziciju našeg najvećeg i najznačajnijeg komediografa. U pitanju jedan jedini i najveći Branislav Nušić.

Kako mnogi tvrde, bio je komediograf kako u stvarnom životu, tako i na papiru. Inspiraciju su mu predstavljali svi ljudi, sa titulom ili bez nje, a oni koji nisu imali buran život, Nušić je svakome od njih mogao da dodeli zanimljivu sudbinu. Bio je bezvremeni majstor komedije, romanopisac, esejista i talentovani kreator fantastičnih drama. Verujemo da ste sigurno pogledali legendarnu „Gospođu Ministarku“ i saosećali se sa Živkinom sudbinom. Alkibijad Nuša je bio toliko svestran, da se smatra začetnikom brojnih književnh i umetničkih pravaca. Između ostalog – i retorike.

 

„Lakše je biti ministar nego berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da nekog ne poseče, a ministar ne mora znati brijati niti mora paziti hoće li koga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv.“, Branislav Nušić

 

Iako se za politiku strastveno zanimao, njegova prva ljubav je bila pozorište. Obožavao je scenu beogradskog Nacionalnog teatra, a to ga je inspirisalo da 1883. godine napiše prvu komediju „Narodni poslanik“ u kojoj otvoreno ismeva političare i malograđanštinu koja ih je okovala. Nakon toga, njegova karijera krenula je istovremeno i u dobrom i u lošem pravcu. Često je bio na meti uvređenih biznismena i političara, a za svoj otvoren stav i odbojnost prema takvima, završio je iza rešetaka što ga je opet motivisalo da napiše neke od svojih najboljh priča i pripovedaka. Bio je pasionirani fotograf, osnovao je pozorište, promenio nekoliko mesta stanovanja, učestvovao u ratovima, preživeo da sve to ispriča, a 1929. godina je bila ključna kada je prvi put na Velikoj sceni prikazana „Gospođa Ministarka“. Žanka Stokić je bila njegova muza, a stekao je zavidnu popularnost među akademicima, glumcima i ljubiteljima umetnosti i van granica tadašnje Srbije.

U svoje vreme, a pogotovo posthumno primio je veliki broj Ordena, priznanja i nagrada. Njegovo ime se i danas sa zadovoljstvom spominje kada govorimo o umetnosti i kulturi uopšte. Njegov trezven stav ga je možda u jednom momentu koštao karijere, ali ga je izdvojio iz teške učmalosti i bezakonja koje je tada vladalo.

On je bio i ostao nepresušna inspiracija. Po njemu su pisane knjige, pa niko još uvek nije uspeo da nadmaši takav duh, borbenost i harizmu koju je imao Branislav Nušić. Zato će uvek biti velikan vredan svakog divljenja i poštovanja.

 

 

Izvori fotografija:

www.wikipedia.com