Filmski maraton | Pijanista

Pišući ovaj tekst, atmosfera u kojoj se stvaraju ove reči je jedinstvena: hladno jesenje veče, propraćeno upornom kišom, topla soba obavijena aromatičnim svećama, a iz jednog ugla se čuje magična muzika. I to ne bilo koja, već ona koju tako posvećeno izvodi savremeni čarobnjak, Ludoviko Einaudi, čiji talenat je jednak fantastičnoj muzici na koju niko nije imun.

Sa razlogom je njegova muzika inspiracija za uživanje u mnogim, svetskim klasicima. Uključujući i one iz sfere sedme umetnosti. Evergrin pod nazivom “Pijanista“ je nešto što se apsolutno podrazumeva u sklopu vašeg filmskog maratona. Toliko emocija je pomešano u vama dok gledate ovaj blokbaster. Na stranu nagrade i filmska priznanja (kojih je očekivano dosta), ovo ostvarenje ne može da ima loše komentare, kritike i recenzije. Prevashodno jer je u fokus stavljena borba jednog čoveka, i to ne bilo kakva borba, već grcanje kroz vazduh i preživljavanje svakog novog dana zahvaljujući – muzici. Tih 88 belih i crnih dirki je razlog zašto je Vladislav Špilman (Wladyslaw Szpilman) opstao i preživeo da ispriča ono zbog čega je svet i posle više od 70 godina u šoku. Snimljen po istinitoj priči jednog poljskog muzičara jevrejskog porekla, film ‘Pijanista’ i dalje predstavlja temu o kojoj se intenzivno priča, diskutuje i sa otvorenom tugom prepričava.

 

 

,,Ponekad nisam siguran sa koje strane zida se nalazim.ʼʼ, Vladislav Špilman

Toliko setnih emocija, toliko tužnih i potresnih kadrova. Setite se srećnih scena iz filma “Život je lep“ u kojima ima nade da će se desiti radostan kraj. Međutim, okupirana Varšava iz filma Romana Polanskog je sve samo ne obavijena ružičastom bojom. Ovo ostvarenje je, između ostalog, 2003. godine pokupilo čak tri Oskara, a pored toga i preko 50 ostalih renomiranih priznanja i više od 70 nominacija! Vladislavov lik i njegovu strast prema muzici je u potpunosti preneo talentovani Edrijen Brodi (Adrien Brody) koji je zapravo te godine postao najmlađi dobitnik Oskara za glavnu ulogu. Štaviše, svoj lik je gradio postepeno, ali mučno. Smršao je više od 20 kilograma, a za potrebe snimanja morao je da nauči klavir i sa dušom prenese stvaranje nota velikih svetskih kompozicija.

Takve fizičke i psihičke patnje su doprinele da se zaista uživi u lik ovog poljskog pijaniste. Gubitak porodice, pomoć prijatelja, neočekivana hrabrost neprijatelja i publika koja na kraju ponosno aplaudira su neki od razloga zašto je ovaj film među najlepšim i najtužnijim ratnim sagama.

Uz pomoć muzike je uspeo da preživi holokaust. I to one koju je svirao pre nego što je pala prva bomba – Šopenov Nokturn; makar je u sećanjima uspeo da oživi osećaj dirki pod prstima. Jer zbog nje je živeo i uspeo da prepriča sve strahote i nesreće koje je osetio na svojoj koži.