Žizela

„Žizela“, balet Adolfa Adama iz 1841. godine, smatra se najpoetičnijim baletom epohe romantizma i delom koje je utemeljilo pojam belog baleta. Narodno pozorište u Beogradu igra je u verziji ruskog koreografa Leonida Lavrovskog, nastaloj prema koreografiji Žana Koralija, Žila Peroa i Mariusa Petipa.

Libreto Teofila Gotjea i Vernoa de Sen-Žorža oslanja se na legendu o vilama, devojkama umrlim na dan venčanja, koje noću ustaju iz grobova i svakoga koga zateknu uvlače u igru do iznemoglosti. Prvi čin je zemaljska priča o seoskoj devojci, čednoj ljubavi i prevari koja je dovodi do ludila. U drugom činu scenu preuzimaju vile u prozračnim belim kostimima, a ljubav se pokazuje jačom i od smrti.

Na sceni Narodnog pozorišta „Žizela“ je prvi put izvedena 1926, sa Ninom Kirsanovom u naslovnoj ulozi. Verzija Lavrovskog stigla je 1957, kada je Žizelu igrala Duška Sifnios, i to 177 puta. Koreografiju danas čuva Katarina Obradović, koja je radila neposredno sa Lavrovskim, a aktuelna izvođenja potiču iz premijerne obnove u junu 2022. Balet traje oko dva sata, sa jednom pauzom.