Vreme kad se skuplja kamenje

„Vreme kad se skuplja kamenje“ bavi se Starim sajmištem, prostorom na levoj obali Save na kome je tokom Drugog svetskog rata bio nacistički logor, i pitanjem šta se dešava kada se kultura sećanja ruši u ime napretka. Naslov je preuzet iz Knjige propovednikove, iz stiha o vremenu kad se kamenje razbacuje i vremenu kad se skuplja.

Predstava je nastala po diplomskom komadu mladog pisca Arsenija Štimca, koji se ovde prvi put izvodi na sceni. Istovremeno je i završni master rad iz pozorišne režije Aleksandra Jovanovića na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, nastao uz mentorstvo profesorke Snežane Trišić.

Forma je postdramski oratorijum za četiri glasa i elektroniku, koji izvode dve mlade pevačice i dvojica glumaca, Milan Zarić, Mihajlo Đorović, Natalija Dorić i Bojana Tričković. Tela, glasovi i pokret povezani su sa scenografijom od modularnih blokova, a muzika Olge Janković oslanja se na terenske snimke i arhivske tekstove o žrtvama. Stil je asketski i ritualan, blizak dokumentarnom pozorištu, a sve je rađeno u skromnim produkcionim uslovima.