Beogradska trilogija

„Beogradska trilogija“ je diplomski rad Biljane Srbljanović, nagrađen 1996. nagradom „Slobodan Selenić“, i tekst kojim je autorka ušla u evropsko pozorište. Igran je u tridesetak postavki širom sveta, a Ivan Vanja Alač ga je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu preradio u priču o generacijama koje i dalje odlaze.

Original prati novogodišnju noć u Pragu, Sidneju i Los Anđelesu, gde nekadašnji Beograđani žive emigrantske, gotovo apatridske živote, povezani jednom devojkom koja je ostala u Beogradu. Autorka ga je nazvala „autobiografskim tekstom čitavog grada“.

Alač je okrenuo perspektivu. Težište je na onima koji su otišli, a emotivno ostali vezani za Beograd i Srbiju. Samo prva scena, u Pragu, pripada vremenu nastanka drame, druga je premeštena u Berlin, neposredno pred pandemiju kovida, a treća nema jasno određeno vreme. Likovi se sreću na velikim svetskim aerodromima i prepoznaju se po sitnicama, poput muzike koju puštaju, najčešće Bajaginih pesama.

Pet mladih glumaca, Ognjen Nikola Radulović, Miloš Macura, Lenka Petrović, Đorđe Mitrović i Nikolina Vujević, igra po dve uloge. Predstava traje sat i deset minuta, bez pauze, a 2024. je odigrala pedeseto izvođenje.