1. jul
5- Film
Duša
Ko je zaista vaša duša u životu? Iako su praznici mahom rezervisani za toplinu naših domova i čitavu neobičnu atmosferu koja podrazumeva razmenu poklona, šljašteću dekoraciju i uživanje sa porodicom...
Vidi više o događaju Duša - Film
Tiho mesto 2
Jedan od omiljenih savremenih horora dobio je svoj nastavak - Tiho mesto 2. Za 2020. godinu slede nam velika iznenađenja ne samo u domaćoj kinematografiji, već i na stranim tržištima. Iznova i iznova...
Vidi više o događaju Tiho mesto 2 - Film
Zlica
Najomiljenija animirana zlica uskoro i na bioskopskom platnu. Uz klasike smo odrastali i uživali u njihovom sadržaju. Pogotovo kada govorimo o animiranim filmovima. Već nekoliko godina unazad nama...
Vidi više o događaju Zlica - Ostalo
- Vreme
- 08:00
Bogorodičina crkva u Parizu
Knjiga koja je idealna za sve generacije. Na vest da je u proleće 2019. izbio požar na jednoj od kupola svetski poznate katedrale Notr Dam, umetnička javnost je ostala u šoku. I to je (posmatrajući drugu stranu medalje), na neki način uticalo da književnost dobije na popularnosti. Nakon ovog nesrećnog događaja, najpoznatiji sajt za online kupovinu Amazon, objavio je informaciju o naglo povećanoj prodaji romana Bogorodičina crkva u Parizu, francuskog pisca Viktora Igoa. Ukoliko ste imali prilike da pročitate njegove 'Jadnike' (Les Misérables), sigurno ste upoznati sa stilom pisanja koji je teško nadmašiti. Knjiga 'Bogorodičina crkva u Parizu' (Notre-Dame de Paris) je jedan od bisera svetske književnosti. Uticao je ne samo na pojedince, već i na čitavu kulturnu istoriju jedne nacije. Toliko da je nakon njenog prvog izdanja pokrenuto renoviranje katedrale Notr Dam, simbola ne samo Pariza, već cele Francuske. Viktor Igo je zahvaljujući svojim divnim opisima, umešnošću da svaki detalj prikaže što živopisnije i jasnije, dospeo na listu omiljenih pisaca svih nas. Kraj XV veka i život pojedinaca objašnjen je u ovom romanu. Većini nas je poznata činjenica o velikoj ljubavi Igoa prema gotskoj arhitekturi i generalno ovoj vrsti umetnosti. Tolikoj da nam je u potpunosti dočarao svaku sitnicu ovog pravca u svojim knjigama. Vešto je prikazao lepote Notr Dama, sa akcentom na njenog glavnog aktera – Kvazimoda, deformisanog čoveka koji je zbog svoje plemenitosti i platonske ljubavi prema igračici Esmeraldi osuđen na smrt. Ovaj simpatičan junak postao je omiljen zahvaljujući istoimenom crtanom filmu koji je na divan način stavio u relaciju lepotu jedne verske građevine i estetiku njenog čuvara, Kvazimoda. ''Šta je za vas ljubav? To za mene znači biti dvoje, a ipak biti samo jedno. Muškarac i žena koji se stapaju u jedno anđeosko biće. To je kao neko nebesko božanstvo.'' Pisac kroz celu knjigu opisuje ljubavni trougao koji obuhvata prelepu umetnicu Esmeraldu, dobrog Kvazimoda i pohlepnog sveštenika Kloda Frola. Priča može biti preslikana i na današnje ljubavne situacije u kojima je neuzvraćena ljubav bolna i nedorečena. Zapravo, Viktor Igo prikazuje mentalitet jednog društva, klasne razlike, buntovna razmišljanja jednog sloja naspram postupaka drugog, u ovom slučaju – između kralja Luja i stanovnika prestonice. Toliko ćete biti zadubljeni u stranice romana 'Bogorodičina crkva u Parizu', da će vam prilikom čitanja poslednje zaista nedostajati taj izmišljeni svet jednog književnog genija.
- Ostalo
- Vreme
- 14:00
Životinjska farma
Klasik koji prkosi vremenu i logici. Malo je onih pisaca koji se bave distopijom i spekulativnom fikcijom. Takođe, još manje je onih koji na genijalan način opisuju prošlost, sadašnjost i budućnost jedne nacije, države i naroda. Priznati kralj takvih romana je Erik Artur Bler, koji se godinama predstavljao pod preudonimom Džordž Orvel. Na pitanje zašto je odabrao baš to prezime, odgovorio je da je slovo O u sredini alfabeta, odnosno – tako će njegove knjige biti na sredini prodajnih polica u knjižari. Ne previsoko, ne prenisko, već taman gde treba. Ujedno ga nazivaju i ''kumom'' najpoznatijih rijaliti programa, jer su na osnovu njegovih knjiga 1984 i Životinjska farma, kreirani Veliki brat i istoimena (Životinjska) Farma. Njegova futuristička fantastika je do detalja objašnjena u klasiku 'Životinjska farma'. Knjiga od stotinak stranica koja na tako sažet i alegorijski način opisuje politički sistem i državno upravljanje. Budući da je Orvel bio protivnik tiranije, nema sumnje da je ovo delo proizvod svih njegovih razmišljanja, a i predviđanja. Neki kažu da je kroz ovu basnu opisao i komunistički sistem u Rusiji i kompletnu eru staljinizma. Radnja knjige je smeštena na jednoj engleskoj farmi, takozvanoj Veleposedničkoj farmi kojom upravlja lenji i namrgođeni gospodin Džons. Zbog njegove nemarnosti životinje teško žive, a budući da im je data sposobnost govora, sva životinjska bića predvođena svinjom Starim Majorom pokreću pobunu, isteruju Džonsa sa farme i proglašavaju svoj totalitarni sistem – Životinjsku farmu. Proglašavaju takozvani ''animalizam'', zakon koji vlada u njihovoj zajednici, sadrži sedam svetih zapovesti, a usmeren je na borbu protiv ljudske vrste. Glavni zapovednici – svinje, pametno manipulišu svim životinjama i dokazuju da su njihova obećanja lažna i nemoralna. Ujedno je rečenica: "Sve životinje su ravnopravne, samo su neke ravnopravnije" postala jedna od najpoznatijih u modernom, književnom stvaralaštvu. Ni posle toliko godina, ova knjiga ne gubi na svojoj popularnosti i aktuelnosti, a dokaz tome su i tumačenja i književne večeri posvećene upravo ovom klasiku Džordža Orvela. Da li ste je i vi već uvrstili u svoj spisak nepročitanih knjiga?