Utopija ili distopija? Zašto su ovi romani obavezni u sklopu naše čitalačke liste? | Repertoar
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in posts
Search in pages

Utopija ili distopija? Zašto su ovi romani obavezni u sklopu naše čitalačke liste?

| Sanjalica | 0 komentara
Utopija ili distopija? Zašto su ovi romani obavezni u sklopu naše čitalačke liste?

Ponekad je dobro odlutati. Od svega – teške svakodnevice, surove realnosti i bolne iluzije koja nam često remeti mir. A najbolji beg jesu upravo knjige. I to ne bilo koje, već one među čijim stranicama tražimo nadu i neku vrstu utehe da postoji bolji svet. Distopijski romani ujedno predstavljaju svet o kojem se ćuti, ali se istovremeno skriveno priča o njemu. Naspram distopijskih, postoje i oni drugi – utopijski koji govore o savršenom društvenom poretku i idealnom sistemu koji jednostavno ne postoji.

Distopija, sa druge strane, otkriva u potpunosti sve naše brige, slutnje i istine koje prećutkujemo. Distopijske romane mi u manjoj ili većoj meri živimo. Ili živimo onoliko koliko percipiramo da je nešto dobro ili loše. Upravo je lepota književnosti u tome: da otkrije one svetove koji nam u tom trenutku možda prijaju ili ne prijaju, ali opisuju najtransparentniju moguću realnost.

U nastavku vam preporučujemo distopijske romane koji su postali klasici i o kojima će se dugo prepričavati:

 

#1 Sluškinjina priča (1985), Margaret Atvud

 

Totalitarno društvo u kojem su apsolutno zabranjena sva prava lepšem polu je najpoznatije ekranizovano društvo na svetu. Knjiga u kojoj se Fredovica bori sa sobom, svojim demonima i strpljenju da ne poklekne pred demonima u ljudskom obliku nateraće je na hrabre postupke. Ova knjiga je godinama unazad proglašavan bestselerom jer je Margaret Atvud unapred predvidela odnos društva prema ženi. Njena posrnuća i mukotrpnu bitku sa vetrenjačama smo svi preživljavali, sa ciljem da svako poglavlje ima srećan kraj ili makar njegove naznake. Knjiga je savršen odraz onoga za šta postoji mogućnost da će se desiti.

 

 

 

 

 

 

#2 Vrli novi svet (1932), Oldos Haksli

 

I te kako neobičan roman, ali sa jasnom tematikom. Radnja se odvija na engleskom govornom području (Amerika i Velika Britanija) i to 632. godine pre nove ere. Protagonista je Bernard Marks, antikomformista, koji ima zadatak da spasi pojedince i vrati ih u čudnu civilizaciju. Iako je po rođenju (namerno) fizički i mentalno oštećen, potrudiće se da iste takve otpadnike po svojoj meri, ali u inat državnom aparatu ”ispravi”.

 

 

 

 

 

 

 

#3 Paklena pomorandža (1962), Entoni Bardžes

 

Šta za vas predstavlja autoritet? A u kombinaciji sa nasiljem? Ova knjiga zapravo nameće pitanja o tome koliku cenu ima ljudska sloboda kada se do nje dolazi jedino nasiljem. Glavni lik ovog fantastičnog klasika je Aleks, vrcavi i neustrašivi mladić koji zajedno sa bandom prkosi nametnutim normama i vrednostima koje su za njega neprihvatljive. Radnja se dešava u Velikoj Britaniji, u vremenima kada je postojao izbor između dobrog i lošeg.

 

 

 

 

 

 

 

#4 Igre gladi (2008), Suzan Kolins

 

Ako niste imali priliku da uživate u knjizi, istoimena franšiza će vam pokazati surovost jednog sveta, nastalog u budućnosti. U pitanju je surovi Kapitol koji je nadležan za 12 okruga. Kako bi osigurao svoju moć, svake godine iz svakog okruga biraju po jednu devojčicu i jednog dečaka koji će učestvovati u Igrama gladi – bukvalnim borbama smrti koje uživo prenosi televizija. Među odabranim je i Ketnis Everdin, koja se dobrovljno prijavljuje za igre, nesvesna u šta se upustila.

 

 

 

 

 

 

#5 1984 (1949), Džordž Orvel

 

Poslastica koju smo ostavili za kraj i koja je zapravo odličan predstavnik distopijske literature je jedan od najuticajnijih romana 20. veka. Radnja je smeštena u Londonu, futurističkom totalitarnom režimu koji funkcioniše po principu Velikog brata. Celokupno društvo je pokoreno, ali protagonista Vinston Smit, pokušava da pruži otpor na njegove male, ali značajne načine. Čitajući ovaj neverovatni klasik, otkrivamo koliko ponekad osećamo da živimo tako – bez borbe, želje za životom i izgubljenim nadama. Ali dok god ima mraka, biće i svanuća.

 

Koje štivo biste dodali ovom spisku? Na koji način je vama distopija promenila percepciju o pojedinim društvenim pojavama? Šta za vas predstavlja lična distopija? Pišite nam, voleli bismo da čujemo mišljenja naših čitalaca.

 

 

Izvori fotografija:

www.nytimes.com

www.amazon.ni

www.laguna.rs

www.vulkani.rs

www.delfi.rs

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

© 2020 | Repertoar RS BlogSitemap