Silvija

„Silvija“ je poetsko scensko istraživanje inspirisano životom i delom američke pesnikinje Silvije Plat. Reditelj Nemanja Mijović ne pravi biografsku predstavu, već ulazi u unutrašnji svet lika rastrzanog između intimnog, društvenog i mitskog.

Središnja slika potiče iz jedinog Platinog romana „Stakleno zvono“, objavljenog 1963. godine, nekoliko nedelja pre pesnikinjine smrti. Zvono je ovde metafora za nevidljive okove, mentalnu bolest, patrijarhalni pritisak i telo koje traži svoje ime i mesto u svetu. Kroz predstavu se provlači i Ester, junakinja romana i Silvijin alter ego. Njena bolest se ne shvata kao patologija, već kao otpor svetu koji ne priznaje nijanse osećanja.

Dramatizaciju su zajedno radili Mijović i Danilo Brakočević, koji igra uz Aleksandru Arizanović, autorku i scenskog pokreta. Igra na sceni prepliće se sa filmskim delom, koji je režirao Dan Grabnar, i sa animacijama. Sam reditelj kaže da predstava nije ni pripovedanje ni omaž, već filozofska gesta, autoportret koji postavlja pitanje umesto da nudi odgovor.