Pasivno pušenje

„Ne može kompjuter da zna o meni ono što ja ne znam;
Ja znam o sebi skoro sve, valjda bih znao da sam digao sebe u vazduh;
Tako nešto čovek mora da primeti“

Šta može da se dogodi građaninu Srbije kada pokuša da prenese sarmu preko francuske granice? Pisac Nebojša Romčević, čiji je komad inspirisan iz sopstvenog iskustva hapšenja na francuskom aerodromu, kaže da se lično uverio kako su tamošnji pogranični policajci 'prestravljeni i groteskno nesposobni'. U ovoj pozorišnoj priči je reč o pokušaju jednog Srbina da odgovori na ono što se od njega očekuje - da postane politički korektan, postmodernista, terorista.

Predstava Pasivno pušenje govori o čekanju boljeg sutra koje nikako ne dolazi i koja će Vas uprkos ozbiljnosti teme nasmejati i dobro zabaviti. Moderna, gruba, politički upadljivo nekorektna i apsurdna komedije nesporazuma, odigrava se na aerodromu u Parizu, gde policajci privode profesora francuskog jezika, Srbina Radišu zbog sumnje da je terorista. Ovo polazište je plodno tlo za komički ubedljivo razobličavanje niza problema koji potresaju življenje u Srbiji na putu za EU.

Humor se izvodi iz naših svakodnevnih života, poznatih situacija borbe za preživljavanje, i prevodi se u grublje, oštro komične scene koje nam donose odušak od sumorne svakodnevnice.
'Pasivno pušenje' komično obrađuje temu integrisanja manjih država kao što je naša u nadnacionalne zajednice kao što je Evropska unija. Osnovno pitanje koje predstava postavlja jeste da li živimo spostvene snove ili neke podmetnute i da li smo zbog svega toga pasivni pušači.

Radoslav Rale Milenković, jedan od aktera predstave 'Pasivno pušenje' čijoj izvedbi dodeljuju epitet - maestralana, komad je ukratko opisao kao 'nepotkupljivo bezobrazan i drzak'.

Predstava je premijerno odigrana u oktobru 2016. godine, a 18. decembra 2018. godine izvedena je jublarni 50. put.