Čekajući Godoa

Jedno od omiljenih štiva mnogih generacija je drama „Čekajući Godoa“. U ovom komadu možete uživati na sceni Teatra Vuk, u režiji Luke Mijatovića koji je osvežio delo Semjuela Beketa.

Podsećanja radi, originalna priča prati dvojicu prepoznatljivih glavnih junaka (Vladimira i Estragona) koji na pustom ostrvu strpljivo, ali očigledno uzaludno čekaju dolazak misterioznog Godoa. Dijalozi između njih dvoje su često iscrpni, apsurdni i ponavljajući, bez ikakvog smisla i kraja. U nekim momentima im se pridružuju i drugi likovi (Pozo i Laki), kako bi zajedno istraživali neke od egzistencijalnih tema kao što su smisao i besmisao života, smisao prijateljstva i poentu čekanja koja zapravo sprečava ljude da izađu iz zone komfora i preuzmu kontrolu nad sopstvenim životima.

Međutim, u izmenjenoj verziji, ovde o svim pitanjima diskutuju mladi ljudi. Uzrok njihovih preteranih briga su prezasićenost informacijama i šta sve sa sobom nosi moderan život. Tu se provlače i transgeneracijske traume, sve prisutniji teatar apsurda i kolektivni bunt. Uz sve to neminovna je i apatija, kao i uzrok i posledica svega što mladima iziskuje energiju, prouzrokuje strahove i lošu komunikaciju u svim odnosima.

Glavne uloge su poneli Ognjen Mićović, Aleksa Marković, Sergej Petrović i Petar Lazarević, a dobra strana ove predstave jeste što i publika aktivno učestvuje jer u njoj pronalazi i delić svojih briga.