Kulturni giganti | Narodni muzej | Repertoar
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in posts
Search in pages

Kulturni giganti | Narodni muzej

| Sanjalica | 0 komentara
Kulturni giganti | Narodni muzej

 

Tradicija je ono što našu kulturu, između ostalog, održava privlačnom i posebnom. Pogotovo ona tradicija koja predstavlja nepresušan izvor inspiracije. Navikli smo da naše kulturne institucije bez obzira na godišnje doba, socijalna i kulturna dešavanja pružaju sadržaj koji je interesantan i kao što sama reč kaže – informativan i sadržajan.

Jedan, autentični i neponovljiv – Narodni muzej

Narodni muzej predstavlja čuvara istorije, stamenog diva koji je bio i jeste svedok lepih i manje lepih vremena naše zemlje. Ukazom ministra prosvete Jovana Sterije Popovića, 1844. godine formira se monumentalna građevina. Šest godina kasnije biva preseljena u srcu naše prestonice s glavnim ciljem da sačuva sve antikvitete i vredne predmete, spise i informacije od zaborava.

Mnogo je razloga da (ukoliko već niste) posetite ovog čuvara ljudske civilizacije. Privlačan na oko, a unutrašnjost, sadržaj i enterijer oduzimaju dah. Od ponovnog otvaranja 2018. godine, preko deset hiljada posetilaca je ostalo oduševljeno novo-starim izgledom ovog mesta. Od momenta kada zakoračite na glavni ulaz, pažnju će vam privući postavke koje su izvanredne. Kustosi i zaposleni naglašavaju da nova postavka obuhvata celokupan fond Narodnog muzeja, počevši od eksponata od paleolita, pa sve do umetnosti 20. veka, to jest, četiri hronološki podeljene zbirke – Praistorija, Antika, Stari i Novi vek.

Na tri ogromna nivoa veličine 5000 m2, doživećete neverovatno kulturno putovanje, a sve postavke su pametno organizovane, tako da se nećete ”izgubiti” u epohama. Štaviše, savetujemo vam da svoj muzejski izlet započnete ujutru, jer će vam biti potrebno dosta vremena da svoju pažnju posvetite svakom artifektu.

 

Ono što bismo vam preporučili (i verujemo da će vam biti interesantno) jeste prisustvo čuvenih Dupljanskih kolica, koja potiču iz bronzanog doba, pronađena oko 1930. godine u okolini Bele Crkve. Dokaz je koliko se tada sa ograničenim resursima razmišljalo o pojednostavljenju svakodnevice i to upravo kroz upotrebu metala. Ova kolica krase i posebni ukrasi vredni svačijeg interesovanja.

 

Najpoznatija žena na svetu

Takođe, da li ste znali da se vanvremenski Pablo Pikaso nalazi u Beogradu? Tačnije, njegovo čuveno delo Glava žene? Portret pripada njegovoj prijateljici Fernande Olivje. Pikaso je ovo delo poklonio Erihu Šlomoviću koji je deo svoje zbirke (uključujući i Pikasov komad) pred Drugi svetski rat doneo u Beograd. Danas, ovaj portret privlači pažnju kako domaćim posetiocima, tako i turistima koji imaju priliku da uživaju u talentu ovog geniija.

 

Posebno se ponosimo Miroslavljevim jevanđeljem – najznačajnijim ćiriličnim spomenikom srpske kulture i pismenosti iz čak 12. veka. Imalo je svoju tešku sudbinu, da bi se čuvena 166. strana našla u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu koju je tajno ukrao Porfirije Uspenski iz Hilandara i preneo u Rusiju. Jevanđelje je 1979. godine proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja, a od 2005. godine je upisano na listu UNESKA Pamćenje sveta. Ono se do dana-današnjeg čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a o čudesnoj priči ovog spomenika možete saznati u nastavku:

 

Nadamo se da smo vas ovim tekstom motivisali da posetite instituciju koja je važna za sve prošle, trenutne i buduće generacije. Ono što nam je ostavljeno u amanet morali bismo sa velikom ljubavlju da negujemo i čuvamo, a Narodni muzej je idealan dom tradicije i baštine.

 

 

 

Izvori fotografija:

www.wikipedia.com

www.narodnimuzej.rs

 

 

 

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

© 2020 | Repertoar RS BlogSitemap