Ibrica Jusić

Ibrica Jusić, kantautor iz Dubrovnika kog zovu „čarobnjakom pevanog stiha“, vraća se u nekadašnju dvoranu Doma sindikata, danas mts Dvoranu. Na toj sceni je prvi put nastupio 1976. godine, a poslednji put 2009, na turneji kojom je obeležio 45 godina rada.

Njegov izraz spaja francusku šansonu, italijansku kanconu i bosansku sevdalinku. Karijeru je profesionalno započeo šezdesetih u Zagrebu, tri godine zaredom pobeđivao je na Zagrebačkom festivalu, a potom je živeo i nastupao u Parizu. Prepoznatljiv lik izgradio je nastupajući sam sa gitarom i svojim psima na dubrovačkim skalinama, gde su njegovi ponoćni koncerti postali deo Dubrovačkih letnjih igara.

Iz sedamdesetih potiču pesme „Mačka“, „Dobro jutro, Margareta“ i „Jubi san vašu ćer“, a kasnije „Šalom Sarah“, „Na Stradunu“ i „Emina“. Komponovao je na stihove Šekspira, Brehta, Mike Antića i Desanke Maksimović, a albumima „Amanet“ i „Amanet 2“ odužio se sevdalinkama zavičaja svojih roditelja. Njegovu biografiju „Čovjek bez kafića“ napisao je Amer Tikveša.