Ribarske svađe

Ribarske svađe kao apokaliptična slika sveta.

Poznati italijanski komediograf, Karlo Goldoni je autor komedije koja je premijeru doživela na karnevalu u Veneciji davne 1762. godine. Beogradska publika je imala priliku da vidi čuveni komad tek 1948. godine, kada ga je na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta postavio Bojan Stupica. Sada je predstava Ribarske svađe na daskama Narodnog pozorišta, i to u režiji Ane Tomović, koja je ovaj klasik iz 18. veka stavila u potpuno nov i neobičan kontekst.

„Ova komedija u svakom vremenu dobija drugačiji odjek – od 2023. godine more i morska obala izloženi su ekološkoj katastrofi do koje je dovela pohlepa neoliberalnog kapitalizma. U tom smislu, u mom viđenju Goldonijeve komedije, to nije romantična, već pomalo apokaliptična slika sveta“, rediteljka Ana Tomović.

Ovu temperamentnu komediju koja uveliko slavi mediteranski duh, ljubav i ljudskost upotpunjuje zanimljiva glumačka postava. Naime, uloge su podeljene Tamari Šustić, Dragani Sekulić, Jovanu Jovanoviću, Nedimu Neziroviću, Teodori Dragićević, Ivi Milanović, Vučiću Peroviću, Ivani Šćepanović, Zlatiji Ivanović, Hadži Nenadu Maričiću i Branislavu Tomaševiću.

Radnja predstave je smeštena u opušteni mediteranski ambijent gde se dve porodice ribara svađaju oko svakodnevnih sitnica, ljubomorno braneći svoje stavove, ali istovremeno stvarajući komične situacije. ‘Ribarske svađe’ se ujedno bave i abrovima, gde u većini slučajeva izostaju ljudskost i empatija, ali su oni jedini bedem odbrane od zla u današnjem svetu. Karakterizacija likova je takva da kod publike izazivaju smeh i radost, bez uplitanja negativnih emocija i malodušnosti. Ribari ne žive komforno kao ranije jer je monopol velikih kompanija doveo do toga da mali ribari sada nemaju od čega da žive. Zbog toga, upliv surovog kapitalizma je i ovde prikazan na drugačiji način.

Cene ulaznica koje možete kupiti preko zvaničnog sajta Narodnog pozorišta ili odlaskom do blagajne u Francuskoj 3, iznose 300, 800 i 1200 dinara.

Verujemo da će vam ova predstava promeniti perspektivu o nekim drugačijim i manjim socijalnim grupama koje se trude da pre svega budu ljudi u svetu u kojem je teško ostati čovek.