Karmen

Bizeova i naša – opera Karmen.

Umetnost predstavlja retku dragocenost u našim životima da smo svesni njene lepote tek kada nam oblikuje svakodnevicu. Jedan zbir muzičkih dela kao što je opera će zauvek zauzimati posebno mesto u našem kulturnom repertoaru. Naročito ako je reč o klasicima. Opera Karmen francuskog kompozitora Žorž Bizea spada u obaveznu opštu kulturu.

Narodno pozorište je ovaj komad postavio na Veliku scenu 2012. godine. Baziran je na istoimenoj priči koju je napisao Prosper Merime. Libreto su kreirali H. Meijak i L. Alevi i svoju prvu, svečanu premijeru je imala davne 1875. godine u francuskoj prestonici. Danas, nekoliko vekova kasnije i dalje predstavlja jednu od najintrigantnijih i najkvalitetnijih muzičkih spektakala na svetu.

Srpsku verziju je režirao Nebojša Bradić, dok samim orkestrom diriguje veliki Srboljub Dinić, inače šef-dirigent Opere u Bernu. U naslovnoj roli smenjuju se Dragana Del Monako, Aleksandra Angelov i Jadranka Jovanović, koja je u ovoj branši prepoznatljivo svetsko lice. Pevala je u čak 11 svetskih produkcija ove opere – Rio de Žanerio, Tokio, Abu Dabi su samo deo metropola u kojima je ona gostovala.

S obzirom na to da je opera ‘Karmen’ univerzalna, strastvena i autentična, Jadranka Jovanović ovom delu daje posebnu draž. Pored nje, ulogu narednika Don Hozea dele Hon Li i Janko Sinadinović, njegovu verenicu Mikaelu su najbolje iznele Ivana Petrović, Sofija Pižurica i Suzana Šuvaković Savić dok ulogu sjajnog toreadora Eskamilja dele Nebojša Babić, Miodrag Jovanović i Aleksandar Stamatović. 

Radnja ovog klasičnog dela je smeštena u četrdesete godine 20. veka. Zanosna Karmen peva Habaneru i svojim stasom i glasom direktno opčinjava gradskog narednika Don Hozea. Zapostavljajući svoj službeni status, kao i vezu sa verenicom Mikaelom, nesvesno se zaljubljuje u tajanstvenu Karmen. Kroz četiri čina, njihovo ljubavno putovanje prolazi razne faze koje se završava tragično i sa snažnom porukom.

Javite nam utiske nakon ove seviljske muzičke avanture.