Heroine jednog doba | Jelena Mrnjavčević | Repertoar
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content

Heroine jednog doba | Jelena Mrnjavčević

| Sanjalica | 0 komentara
Heroine jednog doba | Jelena Mrnjavčević

,,Ono što je Emili Dikinson bila za Ameriku, to je Jelena Mrnjavčević bila za Srbiju, i nekada, a i sada.“

 

Heroina ima raznih i nazvane su tako zbog nečega značajnog što su ostavile iza sebe. Ima i onih takozvanih heroina koje nemaju toliko pokrića u svojim delima i opet se za njih čulo. Međutim, postoje i one lavice koje su toliko zadužile jedan narod, da današnje generacije nisu svesne njih i njihovog dobročinstva. U ovom slučaju, reč je o jedinoj Jeleni Mrnjavčević, poznatoj i kao monahinji Jefimiji.

Jelena Mrnjavčević je prema zvaničnim verzijama bila prva srpska pesnikinja, odnosno književnica. Koliki je značaj imala za srpsku kolektivnu svest, govori i činjenica da je svrstana u red eminentnih evropskih spisateljica, pored Ane Komnine (vizantijske umetnice) i grčke književnice Sapfo. O Jeleninom životu pre udaje za čuvenog despota Uglješu Mrnjavčevića se malo zna, osim da je bila plemenitog roda, uživajući u svim blagodetima i privilegijama ondašnjeg vremena velikog cara Dušana.

Imala je posebnu povezanost za kneginjom Ljubicom kao njena rođaka, a vrlo brzo je stekla utočište pod krovom kneza Lazara Hrebeljanovića. Nažalost, život je nije puno mazio jer je u kratkom vremenskom roku izugubila oca, muža u Maričkoj bici 1371. godine, a potom i četvorogodišnjeg sina.

Obnevidela od tuge i boli, latila se pera i napisala svoje prvo poetsko delo “Tuga za mladencem Uglješom“, koji je postao njen prvi sačuvani književni rad. Protkana religijskim osećanjima, ova poema je ujedno i svojevrsna molitva Bogu, a zbog dubokog značenja stihova, oni su izgravirani na srebrnom diptihu koji se sada nalazi u sigurnim rukama hilandarskih monaha.

Knez Lazar Hrebeljanović je imao značajnog uticaja na Jelenin oporavak, međutim, i ovog puta sudbina nije marila za sreću. Nakon Kosovske bitke, kneginja Milica i Jelena odlaze u manastire Župonja i Ljubostinja, gde Jelena dobija svoje monaško ime – Jefimija. Ovo je bio povod da sastavi svoje drugo najpoznatije delo “Pohvala knezu Lazaru“. Još jedno njeno poetsko ostvarenje zove se “Zapis na Hilandarskoj zavesi“, a veruje se da je iza sebe ostavila još neobjavljenih, a verujemo prelepih stihova.

Zbog nemerljivog značaja kojim je zaduužila na srpski narod, tradicionalno se od 1971. godine u Trsteniku organizuju “Jefimijini dani“ tokom koje se dodeljuje nagrada “Jefimijin vez“ za najbolje pesničke stihove.

A, šta ste vi do sada čuli o ovoj izvanrednoj ženi?

 

Izvori fotografija: wikipedia.com i opušteno.rs

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

© 2020 | Repertoar RS BlogSitemap