U vrtu moja ruka pušta koren

„U vrtu moja ruka pušta koren“ je prvi dugometražni film Borisa Hadžije i Hode Taheri, reditelja koji u njemu igraju verzije samih sebe. Svetsku premijeru imao je u takmičarskom programu Dani autora 83. festivala u Veneciji.

Hoda je izbeglica iz Irana koja živi u Berlinu, a Boris kvir muškarac iz Srbije. Ona je trudna, i njih dvoje odlučuju da se venčaju i zajedno podižu dete. Pred venčanje okupljaju porodice u Sremskim Karlovcima, a birokratija, očekivanja rodbine i nasleđene predstave o ljubavi i roditeljstvu počinju da nagrizaju njihov dogovor.

Film porodicu ne vidi kao nešto zadato, već kao odnos o kome se stalno pregovara i koji menjaju daljina, granice i istorija. Autori se služe dugim kadrovima, izlomljenom hronologijom i razigranim kršenjem filmskih pravila, preispitujući šta je u priči istina. Snimano je u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Beogradu i Berlinu.

Hadžija i Taheri upoznali su se na studijama režije na berlinskoj filmskoj akademiji i od tada rade zajedno, a njihova kratka trilogija o majkama prikazana je i u Lokarnu. Film je koprodukcija Nemačke, Srbije i SAD.