Ja neću umreti od ove ljubavi

„Ja neću umreti od ove ljubavi“ je prvi igrani film španske rediteljke Marte Matute i priča koju je ona prvo proživela. Imala je 18 godina kada je njenoj majci dijagnostikovana frontotemporalna demencija, a porodica je o njoj brinula punih devet godina. Film je na festivalu u Malagi 2026. osvojio Zlatnu biznagu za najbolji film i još dve glavne nagrade.

Klaudija (Žulija Maskort) je na pragu odraslog života. Zanimaju je izlasci, prve ljubavi i časovi glume, kada bolest majke (Sonja Almarča) preokrene ceo dom. Sa bratom i sestrom deli obavezu koja se ne bira, ali odbija da joj žrtvuje mladost. Film je prati kroz nekoliko godina, od besa i povlačenja u sebe do saosećanja koje dolazi sporo.

Matute je težila uzdržanosti. Ne pravi melodramu i ne idealizuje one koji neguju bolesne, već pokazuje ceo raspon osećanja koja ta briga donosi. Porodicu u filmu, kao i svoju, opisuje kao hladnu i ćutljivu, ali kaže da ih je to iskustvo zauvek povezalo.

Naslov potiče iz jedne posete majci u domu, kada više nisu razgovarale, a rediteljka je osetila ljubav koja ju je preplavila. Žulija Maskort je u ovom filmu debitovala na velikom ekranu i odmah dobila nagradu za najbolju glumicu u Malagi, a Tomas del Estal nagradu za sporednu mušku ulogu.