Dinastija Romanov: Najmisterioznija porodica o kojoj postoji najviše napisanih knjiga | Repertoar
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content

Dinastija Romanov: Najmisterioznija porodica o kojoj postoji najviše napisanih knjiga

| Sanjalica | 0 komentara
Dinastija Romanov: Najmisterioznija porodica o kojoj postoji najviše napisanih knjiga

I ne prestaju da nas iznenađuju!

 

Čini se da pri stvaranju svakog književnog dela, dokumentarca, filma, predstave, koncerta ili drugog umetničkog formata postoji određena inspiracija koja se krije u pozadini i motiviše za uspehom. Većina laika, stručnjaka, pa i publike, čitalaca i gledalaca sa “one strane“ smatra da je carska porodica Romanov najzastupljenija u svakoj kulturnoj formi, bez obzira na vremensku instancu.

Smatrali su ih svetom dinastijom. Pogotovo što je njihovo postojanje bilo ne samo usko povezano sa pojmom religije koja je tada bila izuzetno važna, već i po tome što je na poslednju rusku, carsku porodicu veliki uticaj imao čudni i harizmatični monah Grigorije Jefimovič Raspućin. Neki kažu da je ovaj “Božji poslanik“ iz Sibira imao demonsku moć pomoću koje je uspeo da obrlati Nikolaja II, poslednjeg cara Rusije i njegovu suprugu Aleksandru. To slepo poverenje je proisticalo iz činjenice da je Raspućin uspeo nekoliko puta da spasi njihovog sina Alekseja od teških posledica podmukle bolesti, i da je od tada uživao posebne povlastice. U poslednjim godinama života, on je do te mere manipulisao okruženjem, da je na kraju imao direktan uticaj na državna pitanja, a priče o njegovoj smrti i “vaskrsenju“ su i do dana-današnjeg obavijene velom tajni.

Sa druge strane, poznata je tužna sudbina celokupne porodice Romanov, odnosno Nikolaja II, Aleksandre i njihovo četvoro dece – Olge, Tatjane, Anastasije i Alekseja. Komandant Jurovski je tog nesrećnog 19. jula 1918. godine probudio porodicu i sve ih streljao u podrumu njihovog letnjikovca u Jekaterinburgu. O tom krvavom masakru i danas postoje oprečna mišljenja, ali svakako je zastupljeno ono primarno – da li su zaista svi članovi dinastije Romanov stradali te noći? Upravo je ova najmračnija noć ruske istorije podstakla mnoge za samoinicijativnim tumačenjem: da li su svi članovi porodice ubijeni, ili je neko sticajem srećnih okolnosti preživeo? Najviše tajni se vezuje za (po rečima mnogih) najomiljeniju Romanovu – Anastasiju.

 

U noći 17. februara 1920. godine, jedan policajac je iz berlinskog kanala spasao devojku koja je htela da izvrši samoubistvo. Odmah je smeštena u psihijatrijsku bolnicu jer je na ispitivanju tvrdila da je preživela Anastasija Romanov, koju je spasao u noći pokolja vojnik po imenu Čajkovski. Sažalivši se na njenu sudbinu, u tajnosti ju je odveo u Bukurešt.

 

Međutim, ovakvo iznenadno pojavljivanje je proizvelo šok u javnosti, pa su pokrenute istrage s ciljem da utvrde da li se zaista mala Anastasija izvukla od teške sudbine. Dokazi kažu da nije. Čak je i Diznijev crtani film – Anastasija nastao u želji da prikaže život ove princeze nakon tragedije gde se ona na kraju u Parizu susreće sa svojom bakom i udaje za ruskog seljaka. I ovo je samo jedan od slučajeva u kojima se pojavljuju neidentifikovane devojčice koje tvrde da su plave krvi. Brojni književnici su bili inspirisani da istoriju najpopularnije carske porodice na svetu stave na papir. “Sestre Romanove“, “Trka za spasenje Romanova“, “Nevidljivi svedok“ i “Car Nikolaj i Aleksandra Romanov“ su samo neki od naslova koji otkrivaju zanimljivosti i anegdote o svakom članu ovog kraljevskog kolektiva. Bestseler “Romanovi“ koji je do detalja napisao Sajmon Sibag Montefjore zabeležio je veliki uspeh jer je ovo delo idealno bilo za svakodnevnu razbribrigu, bilo za temeljno istraživanje.

Podelite i vi sa nama interesantne činjenice o ovoj nadasve tajnovitoj porodici koja izaziva brojne spekulacije, ali koja će definitivno biti inspiracija u vremenima koja tek dolaze.

 

Izvori fotografija: Wikipedia.com i Pixabay.com

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

© 2020 | Repertoar RS BlogSitemap