Da li znate ko je bila prva doktorka nauka u Srbiji? | Repertoar
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content

Da li znate ko je bila prva doktorka nauka u Srbiji?

| Sanjalica | 0 komentara
Da li znate ko je bila prva doktorka nauka u Srbiji?

Živeći u sadašnjem vremenu, verovatno da nismo ni svesni u kojoj meri je srpska istorija obilovala kvalitetnim i neverovatnim ljudima koji su zahvaljujući svojim sposobnostima, talentom i umećem, u amanet ostavili sjajno nasleđe. Pogotovo ako govorimo o ženama, našim heroinama, virtuozima u svakom segmentu života.

 

Da li onda znate ko je bila prva doktorka nauka u Srbiji?

 

Zvala se Ksenija Atanasijević. Ona je zapravo prva žena koja je na Beogradskom univerzitetu stekla akademsku titulu doktora nauka i to u svojoj 28-oj godini života. Impresivno, zar ne? Bila je strastvena feministkinja, velikanka koja se do kraja života borila za bolja prava srpskih žena. I dok zapravo šetate Dorćolom, tačnije kroz Jevremovu ulicu, upravo ćete na jednoj neobičnoj fasadi pročitati da je u njoj živela upravo heroina Ksenija Atanasijević. Dve godine nakon doktorata, postala je docentkinja na Filozofskom fakultetu i od tada počinje njena borba. Autorka knjige „Život i misao Ksenije Atanasijević“, Ljiljana Vuletić jednom prilikom je izjavila da je Ksenija imala obećavajuću karijeru međunarodno priznate i poznate filozofkinje i verovatno bi ostvarila veliki uspeh da je u tome nije prekinula tragedija Drugog svetskog rata.

Istovremeno, važila je za pacifistkinju i antifašistkinju, pa je istovremeno 1941. godine odbila da potpiše Apel srpskom narodu kojim su ljudi pozvani na odanost okupatorskoj vlasti. Delovi njenog doktorskog rada pod nazivom „Brunovo učenje o najmanjem“ se ticao mislioca Đordana Bruna i njegovog učenja o trostrukom minimumu. Zantrigirala je i oduševila javnost, pogotovo stranu, toliko da su se delovi njenog rada našli u sklopu Britanike, najpopularnije svetske enciklopedije. U poznatom Ženskom pokretu se pasionirano borila za mir i prava žena. Za života je objavila više od 500 radova, a u amanet je takođe ostavila časopis Dan, u kojem su tekstove objavljivali velika imena poput Crnjanskog i Andrića.

Ksenijin rad se bazirao na poštovanju čoveka kao takvog, jednoj duboko humanoj ideji i ona je do kraja života ostala tome dosledna – u potpunosti je živela svoju nauku. Zbog toga je bila jedinstvena i autentična ne samo tada, već i u godinama koje slede.

Da li vi poznajete žene koje su na najbolji mogući način zadužile srpsku istoriju? I na koji način su one popravile sliku i ugled naše umetničke, obrazovne i ekonomske scene? Pišite nam u komentarima, zanimaju nas vaša mišljenja!

 

Izvori fotografija:

www.wikipedia.com

 

 

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

© 2020 | Repertoar RS BlogSitemap