Černobilj: Stvarnost je najstrašniji žanr | Repertoar
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content

Černobilj: Stvarnost je najstrašniji žanr

| Sanjalica | 0 komentara
Černobilj: Stvarnost je najstrašniji žanr

“Dvadeset i šestog aprila hiljadu devetsto osamdeset i šeste godine preživeli smo još jedan rat. On nije završen… A mi… Ko smo mi?“

 

Koja je cena laži?

 

Ovo pitanje na samom početku planetarno popularne HBO serije “Černobilj“ postavlja Valerij Legasov (Valery Legasov), naučnik zahvaljujući kojem je svet spašen od mnogo veće radijske i ekološke katastrofe.

Valerij Legasov, naučnik zbog kojeg smo i danas živi

Taj 26. april 1986. godine bio je početak jedne ljudske nesreće. Trenutak koji je promenio svet, taj 01:23:58 biće zapamćen kao momenat kada je eksplodirao reaktor broj 4 nuklearne elektrane “Vladimir Ilič Lenjin“, poznatije kao Černobilj, bacivši u atmosferu milijarde, milijarde i milijarde čestica radioaktivnog materijala. Glavni uzrok nesreće, bila je, prema zvaničnim informacijama, kombinacija ljudskog faktora, loše upravljanje reaktorima, nedovoljno potkovano profesionalno iskustvo, kao i neispitana tehnologija ovog tipa reaktora (RMBK koji je karakterističan po tome što je funkcionisao samo u bivšem SSSR-u). Te večeri je zapravo bila zakazana proba, odnosno kontrola spomenutog reaktora. Kasnije, kada je svetskoj javnosti predstavljena istina, otkriveno je da dugme AZ-5 koje je glavno za gašenje elektrane, njegovim aktiviranjem zapravo usledila eksplozija.

Istoimena serija koja je počela da se emituje 33 godine nakon ove katastrofe u potpunosti oslikava užase ove nesreće. Kroz pet epizoda prikazana je svaka slika, svaki uzdah, svaka suza, svaka istina, svaka informacija koja je podmazana naučnim dokazima i izjavama (još uvek) živih svedoka. Ovu televizijsku mini produkciju ne treba svrstati ni u jedan žanr – dovoljno je realna u tolikoj meri da će se prikazivati budućim generacijama. Scena u kojoj stanovnici Pripjata (koji žive nedaleko od elektrane) posmatraju eksploziju na mostu i plešu po igralištu dok na njih (nesvesni toga) pada radioaktivni otrov je tužna, bolna i lična na toliko nivoa da ju je nemoguće zaboraviti.

Nuklearna katastrofa zbog koje svet i dalje trpi posledice

Neki kažu da se zbog posledica ove katastrofe koje se i dan-danas osećaju raspao Sovjetski Savez. Međunarodna agencija za istraživanje kancera, pod okriljem Ujedinjenih nacija, govori o brojci od 16000 preminulih, međutim – Ruska akademija nauka govori o 60.000 preminulih u Rusiji i procenjenih 140.000 u Ukrajini i Belorusiji. Na kraju – beskrajno je teško govoriti o svim posledicama Černobiljske katastrofe.

Sa druge strane, najveća koncentracija radioaktivnosti u vazduhu u Beogradu je bila 2. maja po podne. Beogradski vodovod je prema istorijskim zapisima tog dana prestao da uzima vodu iz Sav, a isključen je i vinčanski vodovod. Zeleno povrće nije smelo da se konzumira, sve dok ne prođe opasnost.

Ko je i u kojoj meri istrpeo najviše štete, to mogu da osete samo oni koji su izgubili voljene u ili posredstvom Černobilja. Jedan sistem ne može funkcionisati ako u njemu pojedinci ne sarađuju za dobrobit cele nacije, odnosno planete. Zato vam savetujemo da istoimenu mini seriju pogledate i dublje shvatite neke istine o kojima se i dalje ćuti.

 

 

Izvori fotografija: IMDB.com i Wikipedia.com

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

© 2020 | Repertoar RS BlogSitemap